• Bez visoke temperature nema upale slepog creva, ona je obavezan pratilac apendicitisa

Većina dece zaista ima povišenu temperaturu tokom zapaljenja "slepog creva", ali ima dece kod koje to nije tako. Ovo uglavnom važi za stariju decu koja mogu da "lokalizuju" infekciju. To se dešava kada fina trbušna maramica "opkoli" zapaljeni crvuljak (to je "slepo crevo" - apendiks) i tako ne dozboli da se infekcija proširi putem krvi. To lokalizovano zapaljenje može da prođe bez visoke temperature, ali je bol veoma jak pa deca ipak brzo stignu do hirurga.

• Dovoljno je da hirurg "ispipa" trbuh da se postavi dijagnoza, to je bar lako

Nije lako postaviti dijagnozu apendicitisa!

To je relativno jednostavnije kod takozvanih tipičnih slučajeva, ali se ni tada hirirg ne oslanja samo na "pipanje" trbuha. Rade se najmanje dve dodatne analize - krvna slika i pregled mokraće. One mogu pomoći lekaru da postavi dijagnozu.

Kod netipičnih ("sumnjivih") formi ove bolesti dijagnozu je veoma teško postaviti. Tada se "u pomoć" pozove ultrazvulni pregled trbuha koji može pomoći da se vidi da li je crvuljak ("slepo crevo") otečen - upaljen. Ipak, ni to nije "apsolutna sigurnost". Kada se pregled upotpuni odgovarajućim analizama i praćenjem deteta donosi se važna odluka - da li pristupiti hirurškom intervenciji ili ne.

• Slepo crevo nikada ne boli sa leve strane - to je sigurno nešto drugo

Nažalost, ovo nije baš tako!

Nekada se dešava da je crvuljak (apendiks) veoma dugačak i tako postavljen da ide "ulevo". Kada se takvo slepo crevo upali, bol se može lokalizovati i sa leve strane.

Dešava se i da neka deca imaju jak bol u donjem levom delu trbuha, iako im je apendiks na desnoj strani (gde mu je i mesto). Tada se radi o takozvanom refleksnom bolu, koji se nalazi dalje od mesta uzroka bola. Ipak, najveći broj dece sa refleksnim bolom, pre ili kasnije pokaže prstom i na donji deo desne strane trbuha, kao mesto koje veoma boli.

Najređi razlog "levostranog" bola kod dece sa zapaljenjem slepog creva je anatomski postavljen apendiks u levoj polovini trbuha. To su deca koja imanju "ispreturane" organe u telu, pa je sve što se normalno nalazi desno "prešlo" na levu stranu. Dakle svi organi su, kao slika u ogledalu, postavljeni suprotno od normalnog položaja. Ovaj fenomen je prilično redak, radi se o razvojnom (embriološkom) poremećaju ali i na njega mora da se misli.

• Proliv nikada ne ide sa zapaljenjem slepog creva - to je sigurni znak neke druge bolesti

Ovo nije baš tako.

Ogromna većina dece sa prolivom ima enterolkolitis kao uzrok bola u trbuhu. Eneterokolitis je "obično" zapaljenje sluzokože tankog i debelog creva, dakle nija upala slepog creva (apendicitis). Infekcije creva (virusne ili bakterijske) najčešće idu sa prolivom, skoro po pravilu su praćene bolom u trbuhu. Kada dete ima zapaljenje slepog creva, obično ima zatvor, nekada normalnu stolicu, ali veoma retko proliv može biti pratilac apendicitisa.

Dakle, dete sa upaljenim slepim crevom može da ima i proliv, obično se radi o duguljastom i neobično postavljenom crvuljku (apendiksu). On se nalazi sa desne strane, ali je postavljen pozadi i "naslanja" se na završni deo debelog creva (koji se stručno zove rektum). Kada se ovako postavljn apendiks upali on otekne i pritika ovaj deo creva pa se ono se brže prazni i nastane proliv. Ovaj scenario se ne odvija često, ali se ipak može desiti.

• Posle nekoliko meseci od operacije, dete je ponovo zabolelo u predelu slepog creva - malo žigne, pa prođe, ali ponekad jako zaboli. Mora da se bolest vratila.

Srećom, ovo je nemoguće! Apendiks (crvuljak - slepo crevo), kada se jednom hirurški odstrani, ne može da ponovo "poraste"! Pa šta onda boli.

Obično bole priraslice koje su nastale tokom zapaljenja apendiksa, ali se neretko javljaju i posle otvaranja trbušne duplje. Pritaslice su u stvari "trake" vezivnog (ožiljnog) tkiva koje nastaju ka jedna vrsta odbrane od zapaljenja i hirurške traume. One mogu pritiskati okolne nerve koji prenose bolni nadražaj. Ti su bolovi povremeni, probadajući, kratkotrajni. Pre i posle "bolne epizode" dete se normalno ponaša, živahno je i veselo, i nikada nema povišene temperature.

Daleko ređe se radi o opasnim priraslicama koje pritiskaju crevo i onemogućavaju normalno "proticanje" crevnog sadržaja. To je ileus ("vezana creva"), a radi se o veoma ozbiljnoj bolesti. Tada dete ječi od bolova, koji su sve jači i učestaliji, trbuh je tvrd a dete brzo "propada" i gubi živost i raspoloženje. Srećom, ovo se veoma retko dešava.