Adolescencija se smatra fazom  najvećeg  rizika  od započinjanja  sa  upotrebom  psihoaktivnih  sredstava: cigareta, alkohola  i ilegalnih psihoaktivnih supstanci kao što su ecstasy (MDMA), amfetamini, LSD, psilocin, ibogain, amfetamini, kokain, kanabis, halucinogene droge, sedativi i dr.

Rezultati istraživanja na ovu temu za našu zemlju su zabrinjavajući : više od polovine ispitanika adolescenata aktivno puši, čak 90% (srednja adolescencija) njih je izvestilo da konzumira alkohol a kada su u pitanju droge, najčešća je marihuana – blizu četvrtine ukupnog uzorka ispitanika koristilo je ovo psihoaktivno sredstvo (23%). Kako nalazi velikog broja istraživanja realizovanih do sada, ukazuju na stalan porast upotrebe psihoaktivnih supstanci u populaciji adolescenata, pojedini  autori  govore  čak o  pojavi  prave  epidemije  upotrebe  psihoaktivnih sredstava  među  adolescentima. Vođeni ovom statistikom, smatramo da je važno podići svest o problemu epidemije psihoaktivnih supstanci i pružiti podršku roditeljima kao i samim adolescentima.

Zašto se baš kod adolescenata javlja želja za konzumacijom različitih psihoaktivnih supstanci?

Jedan od glavnih razloga zbog kojih su adolescenti rizična grupa za konzumaciju psihoaktivnih supstanci jeste konformiranje. Pod konformizmom podrazumevamo ponašanje pojedinca koje je u skladu sa pravilima njemu važne društvene grupe.  Adolescentima je u ovom periodu veoma važna vršnjačka grupa, koja doprinosi   formiranju ličnog identiteta i prevazilaženju razvojnih kriza. Štaviše, snaga uticaja vršnjačke grupe na adolescenta je mnogo veća nego uticaj roditelja. Vršnjačka grupa određuje norme ponašanja, od kojih se retko odstupa iz straha od odbačenosti i neprihvaćenosti. Kako je jedna od glavnih adolescentskih karakteristika manjak samopouzdanja, oni bivaju lako zavedeni uticajem vršnjačke grupe i ponašanjima koja ona propagira. Ova ponašanja mogu biti i pozitivna i negativna, te zato ne možemo samo fenomenom konformizma i vršnjačke grupe objasniti sklonost ka konzumaciji psihoaktivnih supstanci.

Neke od glavnih odlika svakog adolescenta: znatiželja, potreba za novim iskustvima, potreba za samodokazivanjem i samoaktuelizacijom. Mladi zavisnici ili čak i samo korisnici PAS (psihoaktivne supstance), uspostavljaju specifičan konformizam pripadanja i identifikacije kao specifičan tip povlačenja i bega od realnosti. Ovakve vršnjačke grupe za mladu osobu koja koristi PAS postaju značajne jer joj omogućavaju da svoje egzistencijalne probleme rešava u društvu drugih mladih sa sličnim problemima čime se stiče osećaj pripadnosti jednom drugom svetu. Vršnjačke grupe u kojima se propagira upotreba psihoaktivnih supstanci takođe podržavaju mladalačku potrebu za novim iskustvima kao jednom od univerzalnih odlika adolescenta.

Eksperimentatorski „tip narkomana“ je najčešći među adolescentima, jer se odnosi na mlade koji u određenim društvenim situacijama iz radoznalosti ili pritiska grupe probaju jednom ili više puta ponuđenu drogu, a najčešće maruhuanu.

Ovakav obrazac ponašanja je prisutan i kada je reč o drugim psihoaktivnim supstancama kao što su alkohol i cigarete.

Osećaj besmisla kao motivator za konzumaciju psihoaktivnih supstanci

U potrazi za objašnjenjima zbog kojih su mladi skloniji konzumaciji psihoaktivnih supstanci od drugih grupa, pored konformizma i univerzalnih odlika adolescenta pronalazimo još jedan zanimljiv motivator za ovakvo ponašanje- osećaj besmisla.

Nije neobično, što je potreba za pronalaženjem smisla naručito izražena u adolescentskom periodu. Ovu fazu karakteriše još jedna univerzalna adolescentska osobina: mladalačka kritičnost. Ova karakteristika se odnosi na mišljenje mlade osobe da svet u kome se ona nalazi ništa ne valja, jer biva razočarano roditeljima, ljubavi, društvom u celini. Takođe, zbog viška slobodnog vremena i česte nezaintetesovanosti za školske aktivnosti oseća se manje produktivno. Produktivnost je veoma važna komponenta smislenosti života, jer stvara osećaj zadovoljstva kada nešto postignemo i višeg vrednovanja nas samih što posledično utiče na osećaj smislenosti i životne svrhe. Iz ovih razloga poželjno je usmeriti i podstaknuti mlade da razvijaju svoja interesovanja kroz koja mogu da se ostvare.

Kako prepoznati kod mlade osobe da li je koristila PAS?

Simptome koji mogu da se uoče su: pospanost, dilatirane zenice, stondira-“pijan“, otežan govor, ubrzana srčana frekvenca, agresivnost, esktremna uznemirenost, hipo i hipertenzija, konvulzije, halucinacije, paranoja, amnezija, povraćanje, bol u grudima / palpitatcije, gubitak motorne kontrole, preznojavanje, psihoza, respiratoni arest, i povišena pa čak i snižena temperatura).

Do čega dovodi konzumiranje psihoaktivnih supstanci?

Konzumiranjem ovih droga sigurno je da dovodi do ugroženosti rada mozga, posebno frontalnog dela (mišljenje, odlučivanje, odvajanje bitnog od nebitnog) koji se razvjija do 25. godine.

Efekti na centralni nervni sistem su: uznemirenost, suicidalno ponašanje, nesanica, razdražljivost, halucinacije, depresija, grčevi, psihoza, gubitak motorne kontrole, teturanje, nemogućnost jasnog razmišljanja)

Efekti na telo: ubrzan srčani rad (može dovesti do srčanog i moždanog udara), ekstremno povišena temperatura, bol u grudima, muka, povraćanje.

Samo jedna tableta ili doza neke PAS može biti potencijalno opasna jer svako od nas ima razčičitu toleranciju.

Kome se obratiti za pomoć: psihologu, školskom lekaru ukoliko ga škola ima, savetovalištima u zdravstvenim institucijama (DZ, bolnice), psihijatrima za decu i omladinu.

Tekst napisala : Anja Anđela Pantić, student psihologije

Centar za razvojnu psihologiju (www.decijapsihologija.rs)