Male boginje (Morbilli) su akutno, veoma zarazno, virusno oboljenje koje izaziva virus malih boginja.
Ko oboleva od malih boginja?
Morbili su visoko zarazno oboljenje prema kome su osetljivi svi bez obzira na pol i rasu. Rizik inficiranja virusom morbila imaju lica koja nisu preležala male boginje ili nisu vakcinisana protiv malih boginja. Smatraju se bolešću dečjeg uzrasta, ali se mogu javiti u bilo kom životnom dobu. Otpornost posle preležane bolesti je doživotna. Infekcija virusom morbila trudnica u prvim mesecima trudnoće može da dovede do pobačaja ili smrti ploda.
U kojim delovima sveta se javljaju male boginje?
Više od jedan milion dece svake godine umire od malih boginja, posebno pothranjena deca čiji imuni sistem nije u stanju da se izbori sa infekcijom. Zbog toga se oko 98% smrtnih slučajeva dešava se u zemljama u razvoju. U mnogim zemljama Evrope male boginje su i dalje značajan javno-zdravstveni problem prvenstveno zbog slabog odziva na vakcinaciju. Zbog toga se epidemije morbila kontinuirano javljaju, čak i u razvijenim zemljama (vakcinisana deca koja nisu razvila dovoljan nivo imuniteta, nevakcinisana deca i deca koja su previše mala da bi bila imunizovana, čine kategoriju osetljive populacije).
Kako se male boginje šire?
Virus malih boginja se vrlo lako širi sa osobe na osobu najčešće putem vazduha kapljicama koje se stvaraju prilikom kašljanja i kijanja ili direktnim kontaktom sa nosnim ili ždrelnim sekretom zaraženih osoba i mnogo ređe preko predmeta koji su sveže zagađeni nosno-ždrelnim sekretom.
Bolest se javlja najčešće u sezoni jesen-zima-proleće.
Koji su simptomi malih boginja?
Inkubacija morbila iznosi 10-11 dana, protiče bez simptoma, a poslednja trećina inkubacionog perioda je zarazna.
Prvi simptomi se javljaju 7-18 dana nakon inkubacije. Bolest u početku liči na prehladu sa curenjem iz nosa, suvim napornim kašljem i postepenim rastom temperature. Dete je slabo, malaksalo, neraspoloženo, oslabljenog apetita. Oči mogu postati crvene, otečene i osetljive na svetlo.
Suzenje očiju, suv naporan kašalj i kijavica su u početku glavni simptomi. Kako bolest napreduje sve tegobe se pojačavaju.
Na sluznici usne duplje pojavljuju se male bele tačkice (Koplikove mrlje) na crvenoj podlozi. Imaju izgled griza, ne skidaju se pri pokušaju skidanja špatulom. Zadržavaju se 12-24h i značajne su za ranu dijagnozu morbila.
Prvi znak prelaska u osipni stadijum je porast temperature i do 40C. Javlja se ospa koja traje 4-7 dana. Ospa obično počinje iza ušiju, istog dana zahvata kožu lica, poglavine i vrata i širi se od glave prema dole. Ospa ne štedi ni jedan deo tela, nije praćena svrabom, ospa je najgušća na gornjim delovima tela, po izgledu je makulo-papulozna. Mogu se javiti promene i po sluzokoži usne duplje.
Povraćanje , prolivi i pospanost takođe se mogu javiti i dodatno iscrpiti bolesnika. Postepeno dolazi do pada temperature i povlačeja simptoma.
Ospa se povlači istim redom kako je izbijala, od glave. Povlači se postepeno u toku nekoliko dana i na koži ostaju hiperpigmentacije.
Posle infekcije ostaje doživotan imunitet.
 |
 |
makulo-papulozni osip kod morbila, javlja se prvo na koži iza ušiju, zatim na licu, u predelu kose i vratu i širi se prema dole u toku 2-3 dana. Ne štedi ni jedan deo tela , nije praćena subjektivnim tegobama, najgušća na koži gornjih delova tela. Povlači se istim redom kako je izbijala, postepeno. |
gore - konjuktivitis koji daje karakterističan izgled lica
koji se opisuje kao "plačna maska".
dole - Koplikove mrlje na sluzokoži usne duplje. |
Kada su osobe obolele od malih boginja zarazne?
Osobe obolele od morbila su najzaraznije 2-4 dana pre i do 4 dana nakon izbijanja ospe.
Koje komplikacije se mogu javiti kod malih boginja?
Najčešće su komplikacije od strane respiratornog trakta kao što su morbilozni laringitis, intersticijalna upala pluća izazvana virusom morbila i najteža gigantocelularna pneumonija koja obično ima smrtni ishod. Virusne komplikacije respiratornog trakta su obično rane.
Bakterijske komplikacije od strane respiratornog trakta: gnojne infekcije unutrašnjeg uha, sinusa, gnojne angine, gnojni bronhitis, bronhopneumonija i lobarne pneumonije (upale pluća koje zahvataju celo plućno krilo).
Komplikacije od strane digestivnog trakta su abdominalni bolovi, ulcerozni stomatitis, upala slepog creva, povraćanja i prolivi.
U nekim slučajevima kod obolelih od malih boginja može se razviti infekcija moždanog tkiva - encefalitis. Retko virus može prouzrokovati subakutni sklerozirajući panencefalitis, propadanje nervnog i moždanog tkiva.
Smrtnost od malih boginja u zemljama u razvoju procenjuje na 3-5 %, u odnosu na 0,1% u razvijenim zemljama.
Kako se male boginje mogu sprečiti?
Vakcinacija protiv morbila, zaušaka i crvenke (rubele) sprovodi se kod dece počev od navršenih 12 pa sve do navršenih 15 meseci života primenom MMR vakcine. Druga doza MMR vakcine daje se do navršenih sedam godina života odnosno pri upisu u osnovnu školu.
Koristi se kombinovana vakcina, protiv morbila, zaušaka i rubeole (MMRvaxpro, Priorix i dr). Dve doze vakcine su neophodne za zaštitu. One obezbeđuju dugotrajan imunitet. To znači da svako dete pre završene osnovne škole u zdravstvenoj dokumentaciji treba da ima upisane dve doze ove vakcine (MMR, Morupar, Trimovax, MMRvaxpro, Priorix).
Imunitet posle vakcinacije stvara se u više od 95% vakcinisanih i smatra se doživotnim.
Da li je MMR vakcina sigurna?
MMR vakcina je sigurna i efikasna. Primenom vakcine (MMR) uz adekvatan imunološki odgovor, ostvaruje se zaštitni nivo antitela u 95% dece koja su vakcinisana sa navršenih 12 meseci života i u 99% dece koja su primila 2 doze vakcine nakon navršenih 12 meseci života.
Ima veoma malo nuspojava. Prijavljenje su blage reakcije kao što su temperatura, crvenilo i otok na mestu davanja vakcine. Veoma je mali rizik od ozbiljnih komplikacija koje se mogu javiti posle vakcinisanja. Veći je rizik od komlikacija kod obolelih od malih boginja nego posle primanja vakcine. Novinski natpisi iz 1998. godine koji su tvrdili da postoji veza između MMR vakcine i autizma u nekim zemljama, narušili su poverenje javnosti u ovu vakcinu. Kasnija istraživanja dokazala su da ne postoji veza između MMR vakcine i autizma.
Danas sve zemlje sveta sprovede sistemsku imunizaciu protiv malih boginja u cilju zaštite kako pojedinaca tako i populacije. - MMR vakcina
Kako da se ponašamo ako nam dete ima male boginje?
Dete je potrebno odvesti na lekarski pregled. Najaviti posetu lekaru i objasniti da je dete febrilno i da ima osip. Pridržavati se saveta lekara. Bolničko lečenje se sprovodi u slučaju komplikacija. Nekomlikovani slučajevi morbila leče se ambulantno i u kućnim uslovima. Tada je potrebno:
- Uzimati dovoljno tečnosti (mlaki i blagi čajevi), vlažiti vazduh prostorije u kući barem 2-3 nedelje;
- Pošto je jedan od simptoma malih boginja osetljivost na svetlo – zamračite prostoriju gde se dete nalazi.
- Po potrebi koristiti lek za sniženje telesne temperature i smirivanje bolova u mišićima
- Zbog pada imuniteta postoji povećan rizik od infekcija (proliv, respiratorne infekcije i slično). Ako se pojavi kašalj, konvulzije ili ako temperatura ponovo počne da raste iako se bila stabilizovala – ponovo se obavezno javite lekaru.
-izvor: Institut za javno zdravlje Vojvodine , Akutne infektivne bolesti - E.Dimić, .Jovanović
|
