Postoje tri faze adolescencije:

• rana adolescencija (12 do15 godina);
• srednja adolescencija (15 do 18 godina);
• kasna adolescencija (18 do 26 godine).

Promene u ranoj adolescenciji
 Dešavaju se brze telesne promene. Vrlo ćudljivi. Pitaju se da li će biti normalni. Veoma su osetljivi na telesne promene i često porede svoj fizički izgled sa idealizovanom slikom, a to se naročito odnosi na devojčice koje su manje zadovoljno svojim telom i žele da smršaju. S obzirom da su promene brze, samim tim i adolescent počinje da ispoljava zabrinutost za svoje telo. Pojavljuju se stidljivnost, skromnost i potreba za privatnošću.

Ovo je period kada počinje zainteresovanost za seksualna pitanja. Tinejdzeri razvijaju nova osećanja, koja su prvenstveno fokusiranija na njihovo telo nego na razvoj seksualnih odnosa sa suprotnim polom. U ovom periodu, seksualna zainteresovanost je često izražena kroz privrženost udaljenim i poželjnim figurama kao što su mladalački idoli, glumci, članovi muzičkih grupa.

Mladi adolescenti bi pre bili sa prijateljima nego sa porodicom, naročito ne sa roditeljima. U ovom periodu oni počinju da shvataju da roditelji nisu savršeni i ističu njihove greške. Često se ne slažu sa roditeljima, zauzumaju oprečan stav kako bi testirali roditeljske vrednosti. Takođe, ovaj stadijum karakteriše njihovo traganje za novim, poverljivim odraslim osobama umesto roditelja. Nije strano da u ovom periodu odbacuju hobije i vrednosti koji ih povezuju sa detinjstvom.

Tokom rane adolescencije, mladi su zainteresovani za sadašnjost. Veruju da ništa loše ne može da im se desi i ulaze u rizična ponašanja kao što su eksperimentisanje sa pušenjem, raznim spustancama, seksom i sl.

Mladom adolescentu je društvo najvažnije, bliski odnosi sa drugovima se neguju i ogromna je potreba da se uklopi u vršnjačku grupu a ne da se od nje razlikuje. Teže da što više izlaze sa prijateljima istog pola i prijateljstvo im postaje bliskije kroz razmenu istih ideja, mišljenja i aktivnosti. Ovde važi parola biti sličan po ponašanju i izgledu ( odeća, frizura, govor i sl.).

U ovom periodu, mladi brzo ispoljavaju acting- out ponašanje, postaju anksiozni zbog nedovoljno iskustva i nesposobnosti da se suoče sa problemima. Takođe, imaju rigidne koncepte o pravdi i nepravdi. Interesovanja za budućnost su različita a neka su i nerealna. Međutim, u ovom periodu se pojavljuju posebni talenti – muzički, atletski, umetnički, naučni.

Ovo je uzrast gde primećujemo da se adolescenti kolebaju između zrelosti i detinjastog ponašanja, pričljivi su ali ne i komunikativni; često se cerekaju i obično nisu spremni na kompromise.

Promene u srednjoj adolescenciji 
U ovom periodu se većina promena u vezi puberteta odigrala. Ovaj period se i naziva pravom adolescencijom. Adolescenti su na ovom uzrastu veoma okupirani svojim fizičkim izgledom i veruju da i drugi to čine. Više vremena provode u vežbanju, eksperimentisanju sa novim izgledom kao što su šminka i stil oblačenja. Ovo čine sa ciljem uspostavljanja zadovoljavajuće i realističnije predstave tela.

Ispoljavaju izraženu zainteresovanost za sopstvenu seksualnu aktivnost sa pomeranjem ka heteroseksualnosi, kod nekih ka istom polu. Seksualnost je osnovna preokupacija u ovom adolescentnom dobu.

Iskustva adolescenata ovog uzrasta proširena su odnosima sa odraslima van porodice. To ih dovodi u nove, nepoznate životne situaciije, što za adolescente može biti zastrašujuće uz razmišljanje o procesu separacije.obično zapisuju svoja osećanja i unutrašnje sadržaje u dnevnik.

Ovo je period kada se adolescenti često žale da se roditelji mešaju u njihovu nezavisnost. Mladi na ovom uzrastu imaju najviše sukoba sa roditeljima. Umanjuju roditeljski značaj u povlače se od njih. Postizanje nezavisnosti na ovom uzrastu je naročito važno. Smatra se da pokušaji da postanu nezavisni, adolescenti iskazuju na i kroz odbijanje da se kupaju, loše ponašanje, neuredne sobe i neuredno oblačenje. Ovo je period gde ikao im je još uvek potrebna roditeljska ljubav i prihvatanje, oni to pokušavaju da prikriju u nastojanju da postanu odrasli.

I za ovaj stadijum je karaktersitično da ništa loše ne može d aim se desi, ulaze u visokorizična ponašanja. Eksperimentisanje sa alkoholom, cigaretama, supstancama i seksualnim aktivnostima se povećava u ovom period.

Defintitvno, ovo je stadijum kada su prijatelji “sve” za jednog adolescenta. Veoma je važan izbor dobrog prijatelja, dok gubitak istog može da bude okidač za ozbiljnu depresiju. Vršnjačka grupa i potreba vršnjačkog prihvatanja odnosi veliki deo njihove energije. Poveravanje je više među vršnjacima adolescent – adolescent, nego na vezi roditelj-adolescent.

Počinju bolje da upotrebljavaju govor kako bi se izrasili; manje je acting-out ponašanje. Ovde se povećava sposobnost kontrole impulsa, tj.rešavanja konflikta.

U ovom period većina počinje realnije da razmišljaju o budućim zanimanjima. Podsticanje talenata ovde pomaže razvoju samopoštaovanja i samopouzdanja.

Srednja adolescencija je period kada je loš koncept uzroka i posledice, zbog čega često ne povezuju opasnost od vožnje u pijanom stanju i seksualnih odnosa sa trudnoćom ili polnoprenosivim bolestima.

Kasna adolescencija
Ovde je psihološki razvoj gotovo završen. Emocionalna stabilnost je veća. U fizičkom smislu,visina se može još kratko razvijati kod muškaraca. Adolescent su sada manje zabrinuti za svoje telo kada se faza puberteta završila.

U ovoj fazi se razvija jasan seksualni identitet. Adolescenti su u ovoj fazi okrenuti ka ozbiljnim vezama irazvijaju kapacitet za nežnu i senzualnu ljubav.

Mladi se u ovom stadijumo obično vraćaju porodici shvatajući da im roditelji mogu biti najbolji prijatelji. Ovo uspeva onda kada i adolescent i roditelj pokazuju uzajamno poštovanje. Ponovo počinju da slušaju savete roditelja, čak i traže njihovo mišljenje kada ih roditelji prihvate kao mlade odrasle osobe. Grupa vršnjaka postaje manje važna i adolescent je zamenjuju sa nekoliko dobrih prijatelja.

Na ovom uzsrastu shvataju šta je smrtnost i počinju da brinu o budućnosti. Manje ulaze u rizična ponašanja. Odnosi sa roditeljima se popravljaju zbog toga što je adolescent uspostavio spstveni identitet i nije više ugrožen traženjem saveta od roditelja. Vršnjačka grupa ima manji uticaj i važniji je odnos jedan na jedan. Tokom kasne adolescencije se razvijaju intimna prijateljstva.

U kasnoj adolescenciji mladi poseduju veću sposobnost da izraze svoja osećanja a ne da reaguju acting-out-om. Ovde se menja sistem vrednosti a odnosi unutra vršnjačke grupe se zamenjuju individualnim prijateljstvima.

Razmišljanje o karijeri je na ovom stadijumu je veoma ozbiljno, postavljaju se ciljevi i planovi. Mladi su ovde usmereni na budućnost a podsticanje talenata pomaže  razvoju samopoštovanja.

Period kasne adolescencije je, u stvari, period kada se naglo razvija sposobnost donošenja samostalnih odluka i kompromisa – ali pred njima je još uvek dug put. Ponose se svojim radom i imaju samopouzdanje.

Bojanin, S., Popović Deušić, S. (2012.) Psihijatrija razvojnog doba
Tekst priredila : Mirjana Markovic, psiholog

Centar za razvojnu psihologiju (www.decijapsihologija.rs)