Korišćenje elektronskih uređaja  značajno je povećano u svim starosnim grupama i medijski sadržaji neminovno postaju svakodnevni deo odrastanja i edukacije današnje dece.

Međutim, sve je više i odojčadi i male dece koja su takođe svakodnevno izložena ekranskim sadržajima te se mnogo naučnika širom sveta bavi istraživanjem uticaja izlaganja ekranima na razvoj djece.

Kvalitet sredine u kojoj dete živi, odrasta i uči, ključan je za postizanje pravilnog razvoja . 
Povećana dostupnost sadržaja sa ekrana u porodici dovodi do prekomernog izlaganja male dece tim sadržajima i pritom neminovno smanjuje interakciju roditelja i deteta. Upravo kvalitetna interakcija roditelja i djeteta predstavlja temelj detetovog razvoja i učenja. Dete koje dobija kontinuiranu intenzivnu interakciju s roditeljem tokom različitih aktivnosti, bolje vokalizuje reči i u bolje održava pažnju u kasnijem uzrastu.

Pedijatri uočavaju da se iz godine u godinu povećava broj dece koja zaostaju u jezičko-govornom razvoju, kao i dece koja imaju poteškoće sa održavanjem pažnje.

Neadekvatna ili neprikladna socijalna i emotivna iskustva u ranom razvoju deteta mogu uticati na razvoj mozga na višim nivoima gde se obrađuju informacije potrebne za socijalno povezivanje i funkcionisanje. Tokom tog kritičnog ranog perioda razvoja postavljaju se temelji fizičkog zdravlja, ali i temelji kognitivnog, senzomotornog, socijalno-emotivnog razvoja, jezičko-govornog razvoja i komunikacijskih veština.

Sve je veći broj dece koja zaostaju u jezično-govornom razvoju kao i dece koja sa hiperaktinošću i poremećajem pažnje. 
Deo te patologije dolazi iz grupe dece s perinatalnim komplikacijama, ali za prethodno zdravu decu koja zaostaju u jezično-govornom razvoju, podatak o ranom i intenzivnom izlaganju ekranskim sadržajima, gotovo je neminovna činjenica. U posljednje vreme i anamneze  logopeda takođe sadrže podatak o izlaganju deteta ekranima (uzrast početka izlaganja i broj minuta u danu).

Što kaže literatura?

Vreme provedeno pred ekranima značajno povezano s razvojnim zaostajanjem i to najviše u domenama jezičko-govornog i komunikacijskog razvoja.

Brojni autori istražuju zdravstvene uticaje koje izlaganje ekranima i prekomerno korištenje medija putem ekrana ima na zdravlje dece.

• Ispitivanja korišćenja medija su pokazala da deca koja su u ranom uzrastu, od 6 do 14 meseci, izložena elektronskim uređajima imaju lošiji kognitivni i jezičko-govorni razvoj od onih koji nisu bili izloženi takvoj okolini. Deca uzrasta 14 meseci koja su 60 min na dan bila pred ekranima, imala su značajno niže rezultate u obe razvojne kategorije. 
• Nedavno objavljena populacijska studija na 718 dece pokazala je da je vreme provedeno pred ekranima značajno povezano s razvojnim zaostajanjem i to najviše u domenama jezičko-govornog i komunikacijskog razvoja. Svega 5,9% roditelja iz ove studije je prijavilo da imaju pravila oko gledanja ekrana, ali gotovo 50% njih nije redovno insistiralo na njima.
• Značajna povezanost između vremena provedenog pred ekranima i problema s ponašanjem, uključujući probleme s ponašanjem i regulacijom emocija, opažena je u studiji koja je sprovedena na preko 500 dece predškolskog uzrasta (2-6 god). Verovatnost da će dete koje koristi mobilni telefon pokazivati karakteristike hiperaktivnosti ili poremećaja pažnje bila je čak 3 puta veća u poređenju s decom koja nisu koristila mobilni telefon.
• Ispitivanja na više od 16 000 dece od 2-9 godina pokazala je da svaki dodatni sat izlaganja ekranskim sadržajima za 1,2 - 2 puta povećava verovatnoću za emocionalne probleme kod deteta i slabije funkcionisanje porodice kao celine.
• U sistemskom pregledufizičke aktivnosti i zdravlja među školskom decom i mladima, 68% longitudinalnih studija je pokazalo da je više gledanje ekrana povezano sa porastom indeksa telesne mase i udela masti tokom vremena.

Rezultati istraživanja neupitno upućuju na to da je prekomerno izlaganje ekranima u ranoj životnoj dobi povezano s poremećajima ponašanja, pažnje, razvojnim zaostajanjem  i to posebno u domenu jezičko-govornog razvoja kao i s povećanim rizikom od razvoja gojaznosti u kasnijem uzrastu.

Postoje li smernice?

• Smernice Američke akademije za pedijatriju i Svetske zdravstvene organizacije pozivaju na ograničavanje izlaganja ekranskim sadržajima za decu. 

• Za decu do 2. godine života preporučuje se potpuno izbjegavanje ekranskih sadržaja, a za decu mlađu od 5 godina dozvoljava se do 60 minuta i to isključivo kvalitetnog sadržaja koji će roditelj gledati zajedno s detetom.

• Američka akademija dodatno naglašava da se ekrani ne smeju koristiti za smirivanje deteta, da se moraju odvojiti od hranjenja i igranja i ugasiti najmanje 60 minuta pre spavanja.

Preporuka je potpuno izbegavanje ekranskih sadržaja za decu mlađu od 2 godine, te ograničavanje na 60 min kvalitetnog sadržaja za decu mlađu od 5 godina.

Zaključak

• Rani uzrast u životu deteta treba posmatrati kao izuzetnu i neponovljivu priliku za postavljanje temelja zdravlja - kako nutritivnih, tako i kognitivnih, jezičko-govornih, socijalnih i komunikacionih.

• Nova saznanja o uticaju ranog izlaganja elektronskim uređajima  na razvoj deteta trebalo bi više promovisati u medijima, posebno prema budućim i novim roditeljima.

Pedijatar mora edukovati roditelje o ovim saznanjima i redovno ih pitati o navikama gledanja ekranskih sadržaja, to mora postati jedna od tema savetovanja na sistematskim pregledima odojčadi i male dece.