Deca, kao i odrasli, osećaju strepnju, strah i neprijatnost prilikom posete doktoru. Zadatak je roditelja, ali idoktora, da adekvatno pripreme dete za pregled, kako bi bilo kooperativno i osećalo se sigurno i zaštićeno. Poseta doktoru treba da bude zabavno iskustvo koje će detetu pomoći u savladavanju negativnih osećaja vezanih za pregled i dozvoliti mu da uživa u pregledu.

Deca mogu ispoljiti različite vrste strahova prilikom posete doktoru. Najčešći je strah od separacije (odvajanja od roditelja), posebno kod dece mlađe od sedam godina, gde se dete plaši da će ga roditelji ostaviti u prostoriji gde će se obavljati tajanstven pregled. Kod dece školskog uzrasta je posebno razvijen strah od bola, odn. da će deo pregleda ili medicinske procedure biti bolan. U okviru straha od nepoznatog, deca se plaše da je njihov problem teži nego što su im roditelji objasnili. Često se zajedno sa tim ispoljava i strah od smrti, gde misle da su toliko bolesna da im nema pomoći. Deca mogu pogrešno protumačiti brzinu, efikasnost i stav doktora, toliko da razviju strah, odbojnost, čak i odbacivanje doktora. Pored strahova, dosta je čest osećaj krivice deteta, gde veruju da je bolest kazna za prethodno loše ponašanje. U skladu sa tim, deca mogu da osećaju da je pregled ili medicinska procedura deo njihove kazne. 

U savladavanju osećaja straha i krivice kod deteta najviše može da pomogne roditelj, tako što treba da prevlada vlastite strahove i loša iskustva, i da pokušava da taj model ponašanja prilikom posetedoktoru ne prenese na dete. Roditelji treba da budu relaksirani, jerdeca osećaju i male promene u njihovom ponašanju. Na njima je da procene kako će se obratiti detetu i pripremiti ga u zavisnosti od uzrasta i individualnih karakteristika. Treba slušati dete, podsticati ga na razgovor i hrabriti ga da postavlja pitanja, razgovarati o njegovim očekivanjima u vezi posete doktoru. Priprema deteta ne treba da bude više dana unapred, ali opet dovoljno ranije da bi se dete mentalno pripremilo. Ako roditelji ne znaju kako će se odvijati pregled ili medicinska procedura, treba da se o tome obaveste u kontaktu sa doktorom ili medicinskom sestrom. Detetu treba objasniti svrhu posete doktoru i kako će izgledati pregled. Pri tom, roditelji treba da budu iskreni, ali da ne objašnjavaju detalje. Ukoliko je reč o rutinskom, godišnjem pregledu, treba mu objasniti da je svrha posete da doktor odredi koliko je dete poraslo i napredovalo, da želi da mu postavi pitanja i da se uveri da je zdravo. Treba da se podstiče da pita doktora o svemu što ga interesuje u vezi zdravlja.

Ukoliko je dete bolesno, roditelj treba da objasni, na način koji ne budi sumnju ili strah, da doktor treba da ga pregleda da bi našao način kako da mu pomogne, da bi se osećao bolje i ozdravio. Detetu treba reći ako će neka medicinska procedura biti neprijatna ili bolna. Kada im se dobro objasni, lakše će je prevladati l i verovati roditeljima ukoliko su bili iskreni. Za bolne procedure, kao što su vakcinacija ili intramuskularna primena lekova (injekcije), pripremiti ih da će osetiti kratak, ali ne nepodnošljiv bol. Roditelji treba da ih uvere da će uvek biti uz njih, bilo šta se događalo. Koristiti pri tom kratke, jasne rečenice, kako bi dete što bolje razumelo i ne bi moglo pogrešno da protumači. Ukoliko dete ne želi u tom trenutku da priča o tome, probati kasnije, kada je bolje raspoloženo.

Isto važi i za uzimanje krvi za analizu, nikako ih ne lagati da neće boleti. Treba biti dodatno oprezan, jer često deca pored straha od bolnosti procedure imaju dodatni strah da će im tom prilikom biti uzeta sva krv. Objasniti detetu da ljudski organizam poseduje veliku količinu krvi i da će mu biti uzeto najviše dve kafene kašičice krvi (što bi odgovaralo zapremini od 10 ml krvi). Doktori treba da obrate roditeljima pažnju da nikako ne plaše decu odlaskom kod doktora ili injekcijama.

U slučaju da dete oseća krivicu zbog bolesti, objasniti mu da se nije razboleo zbog nečega što je uradio ili zaboravio da uradi, da se mnoga deca razboljevaju, i da su srećni roditelji i dete koji imaju doktora koji može da im pomogne. Ako članovi porodice ili prijatelji imaju istu bolest, kod njih se detaljno raspitati o bolesti. Kada dete shvati da i drugi ljudi boluju od iste bolesti, pomoći će mu da prevlada krivicu i strah. Ako je nastala povreda kao posledica nepažnje deteta, svejedno roditelj treba da se potrudi da ga oslobodi krivice. Najbolje je da mu kaže da dete verovatno nije znalo opasnost koja je povezana sa postupkom, ali da sada razume, i da se nada da se neće ponovo desiti. Ponoviti da odlazak kod doktora nije kazna, nego da deca i odrasli idu kod doktora i da je posao doktora da pomogne ljudima da ostanu zdravi i da reši njihove probleme. 
Ukoliko nije urgetna situacija, roditelji zajedno sa detetom treba da naprave spisak simptoma i znakova bolesti koje će ispričati. Može se napraviti i lista pitanja koja će se postaviti doktoru. Time se skraćuje vreme objašnjavanja doktoru i sprečava mogućnost izostavljanja važnih pitanja. Na taj način se pokazuje detetu da ima aktivnu ulogu u procesu lečenja i dete usvaja od roditelja model ponašanja u odnosu sa doktorom. Tako đe treba pripremiti medicinsku dokumentaciju o prethodnim bolestima deteta, kao i bolestima u užoj porodici.

Poseban izazov za roditelje je sama priprema novorođenčeta i odojčeta za posetu doktoru. Potrebno je spakovati pelene, vlažne maramice, rezervnu odeću, bočice sa vodom i mlekom. Dete treba da je napojeno i sito, a ako spava, pre pregleda ga obavezno probuditi. Poneti igračke, najbolje muzičke, koje mogu da skrenu detetu pažnju sa pregleda. Iskustva doktora su da je bebu najlakše pregledati, ako su zadovoljeni svi prethodno navedeni uslovi. Takođe, nakon vakcinacije se najbrže uteše u majčinom zagrljaju.
Za mlađu decu odlazak kod doktora može da bude zabavan. Roditelji treba da ponesu detetovu omiljenu igračku, ćebence ili drugi objekat utehe. Korisna je i knjiga, koja će im držati pažnju i lagana užina ako ogladne dok čekaju na pregled.
Predškolcima se može objasniti odlazak doktoru na pozitivan, šaljiv način. Najbolje je da se pregledaju igračke (lutke ili mede) koje su navodno bolesne. Pri tom roditelj treba da pokaže detetu kroz igru kako će doktorpregledati grlo, uši, oči i druge delove tela. Treba pustiti dete da ono igra ulogu doktora, a pacijent može da bude i roditelj. Poželjno je da dete ima komplet igrački za pregled, koji podrazumeva medicinsku opremu koju koristi i doktor. Omiljene igračke mogu da ponesu sa sobom na pregled, a roditelji mogu zamoliti doktora da pregleda prvo lutku ili medu, da bi dete videlo redosled pregleda. Takođe, na pregled mogu da krenu članovi porodice ili prijatelji kome dete veruje. 

Adolescenti često ne žele da roditelji prisustvuju pregledu, ili da bude prisutan samo roditelj istog pola, štodoktor treba da ispoštuje. Takođe, ukoliko dete želi da bude samo na pregledu, pedijatar treba da iskoristi i da ga prijateljski ispita o svim problemima koje ga muče, od zdravlja, škole, ljubavi, preko ostalih pitanja.
Roditelji treba da budu aktivni učesnici u procesu pregleda, treba da sarađuju sa doktorom i da slušaju njegove instrukcije. Dete treba uzeti u naručje i držati ga u krilu. Na taj način se pomaže doktoru, a sa druge strane dete će se osećati sigurno u naručju roditelja, pružiće mu se uteha, koja će biti deo iskustva posetedoktoru. Blagim glasom, roditelj zajedno sa doktorom treba da objašnjavaju redosled procedura.
Najčešće pedijatrijski pregled počinje auskultacijom odn. pregledom srca i pluća. Prethodni stetoskopi su imali metalno zvono, koje je samim tim bilo hladno u dodiru sa kožom. Međutim, današnji stetoskopi imaju membranu na zvonu, tako da se time izbegava taj problem. Poželjno je da dete ne plače u toku ovog dela pregleda, mada ukoliko nije drugačije moguće, iskusni pedijatri mogu da čuju patološke zvuke i preko plača. Objasniti dadoktor sluša kako kuca njihovo srce i kako dišu.
Sledi otoskopski i oftalmološki pregled od strane pedijatra, kada treba detetu objasniti da doktor specijalnom lampicom gleda uvo i oko, da će ga samo malo golicati i da neće osetiti bol. Deo pregleda koje deca najmanje vole je pregled nosa i usne duplje. Roditelj treba da drži dete i dalje u krilu, jednom rukom da prekrije obe detetove ruke a drugom da drži detetovo čelo, da bi pedijatar imao što bolji pristup. Objasniti detetu dadoktor mora da spusti jezik specijalnim štapićem (špatulom), da bi bolje video grlo. Ukoliko se tada uzimaju brisevi, objasniti detetu da će se samo mekanim štapićem obrisati jezik i nos, kao kada se čiste uši. 
Na kraju, pregled se završava pregledom stomaka, kada je važno da dete ne plače, jer time grči mišiće stomaka, pa može da da lažnu sliku o postojanju nekog hirurškog problema. Roditelj treba da stoji u vidnom krugu deteta, odmah pored kreveta za pregled i da objašnjava zajedno sa doktorom da doktor opipava i lupka stomačić da bi video koliko je doručkovao, šta je pojeo, da li mu se ide u toalet. Ukoliko se pregledaju i genitalije, objasniti da će trajati kratko i da ne treba da se stidi pred doktorom. Veoma je dobro da se posle pregleda dete nagradi sitnicom, u vidu omiljene poslastice ili nekog drugog manjeg poklona.

Treba izabrati doktora koji može da uspostavi vezu sa detetom. Podrazumeva se da je prvi uslov za izbor doktora da je iskusan i kompetentan. Ali je isto tako potreban doktor koji može da razume detetove potrebe i strahove i koji može lako da razgovara sa detetom, na prijateljski a ne zapovednički način. Tim se smanjuje strah i neprijatnost tokom pregleda. Ako Vaš doktor izgleda previše kritično, nekomunikativno, nezainteresovano ili nesimpatično, roditelji ne treba da se plaše da promene doktora. 
Treba da traže mišljenje od drugih roditelja u vezi izbora doktora ili od drugih doktora čije mišljenje poštuju. Iste osobine traže i roditelji od svog doktora, tako da treba da se postave kao advokati sopstvenog deteta u potrazi za adekvatnom medicinskom uslugom.

izvor: Roditelj i dete, 31.12.2010, br.7, str.70-71