Specijalisticka pedijatrijska ordinacija Dr Šarac

Dijagnostika alergija

Razgovor lekara sa pacijentom igra važnu ulogu u prepoznavanju alergijskih bolesti. Na osnovu toga se postavlja radna dijagnoza koju je zatim potrebno potvrditi ili isključiti raznim dijagnostičkim testovima. Za postavljanje dijagnoze alergijske bolesti najbitnije su lična i porodična anamneza, pacijentove tegobe i njihova povezanost sa alergijskim nadražajima i određenim situacijama, analiza mehanizma nastanka alergije, dok laboratorijske analize predstavljaju pomoćnu metodu.
Za dijagnostikovanje alergijskih bolesti primenjuju se različite metode.

Testovi krvi

RIST (Radio-Immuno-Sorbent-Test) - u uzorku pacijentove krvi određuje se ukupna količina IgE i izažava se količinski.
RAST (Radio-Allergo-Sorbent-Test) - odrežuje se količina specifičnih IgE na određene alergene.

Kožni testovi
Kožnim testovima lekar određuje ima li pacijent u koži IgE antitela koja reaguju na određeni alergen (fabrički pripremljen ekstrakt različitih alergena). Ovo je najlakši i najbrži način testiranja i može se izvesti na nekoliko načina:

Prick test ( test ubodom lancetom ) – najčešešće se koristi zbog veće sigurnosti, niže cene i manje lažno pozitivnih rezultata.
Intradermalni test ( test unošenja alergena u kožu )
Scratch test ( test grebanjem ) - primenjuje se kod testiranja preosetljivosti na lekove.
Patch test ( kontaktni način testiranja ) – služi za ispitivanje preosetljivosti na različite kontaktne alergene (metale, formalin, epoksi smole i razne profesionalne alergene).

Testovi se uglavnom obavljaju na unutrašnjoj strani podlaktice, osim kontaktnih testovakoji se vrše na koži leđa. Potvrđivanje nalaza vrši se određivnjem IgE antitela u krvi bolesnika. Ukoliko se ovi nalazi ne slažu rade se dodatni provokacijski testovi. Međutim, ovaj test je efikasniji jer ukjučuje i reaktivnost kože, pa je lažno pozitivan rezultat isključen. Ovi testovi se uglavnom koriste kod odraslih, retko kod dece.

Testovi eliminacije i provokacije
Kod sumnje na tzv. „kasnu“ alergijsku reakciju važno je utvrditi povezanost sa delovanjem alergena. To nije lako, jer uneta hrana može da dovede do alergije nakon nekoliko dana. Hrana na koju se sumnja mora se izbaciti iz jelovnika najmanje nedelju dana. Za to vreme vodi se evidencija o unetoj hrani i tegobama koje se javljaju. U slučaju da se eliminacijom namirnice eliminišu i tegobe test se smatra pozitivnim. Nakon više nedelja ili meseci zaključak se proverava ponovnim uvođenjem te namirnice (provokacioni test). Provokacijski testovi se vrše sa ciljem da se kod bolesnika provocira blaži alergijski odgovor, kao potvrda u ovom slučaju nutritivne alergije. Pozitivan rezultat je najsigurniji dokaz preosetljivosti na određeni alergen. Ovo je i jedini merodavan test za utvrđivanje preosetljivosti na lekove. Radi se isključivo u zdravstvenoj ustanovi.

Najpogodnije vreme za testiranje ne može se tačno odrediti. Ukoliko simptomi ukazuju na alergiju najbolje je odmah početi sa antialergijskom terapijom, a testiranja uraditi mesecima kasnije.

Alergo test - prick kožni test

Dijagnostička metoda koja se najčešće koristi. Prick kožni testovi na inhalacione alergene koriste se u dijagnostici alergijskih reakcija na inhalacione alergene tj. alergene iz vazduha, hrane i druge alergene, kod pacijenata koji imaju simptome alergijskih bolesti (alergijski rinitis, alergijski konjunktivitis, bronhijalna astma, urtikarija, atopijski dermatitis i dr.). Na osnovu anamneze i kliničkog pregleda, vaš lekar će indikovati testiranje na određenu grupu alergena.

Kako se radi prick kožni test?
Jedna kap tečnosti, koja sadrži rastvoren alergen (supstanciju koja izaziva alergiju kod nekih ljudi), biće stavljena na Vašu kožu, uglavnom na podlaktice. Obično se istovremeno testira više alergena (najčešće više od 10). Kroz svaku kap se lancetom napravi blagi površni ubod, koji nije mnogo bolan, a zatim se kap uklanja papirnom vatom sa kože. Ukoliko ste alergični na neki od testiranih alergena, na tom mestu će se posle određenog vremena pojaviti crvenilo, otok i svrab. Lekar će obaviti merenje odgovora na alergen posle 20 minuta od uboda, a zatim će rezultate uporediti s Vašim simptomima i to će mu verovatno pomoći da ustanovi uzrok alergije i da Vam da savet o tome šta morate da izbegavate. Između ostalog, na jednom mestu će biti stavljena kap histamina, tečnosti koja kod svih ljudi izaziva crvenilo, otok i svrab na mestu uboda, a na drugom kap fiziološkog rastvora, na koga većina ljudi ne reaguje na mestu uboda.

Kako se pripremiti za testiranje?
Lekovi iz grupe antihistaminika mogu da utiču na rezultate prick kutanih testova. Vaš lekar koji vas upućuje na testiranje će vam reći koje lekove ne smete da uzimate nekoliko dana pre testiranja. Upozorite lekara na bilo koje lekove koje uzimate svakodnevno u poslednjih mesec dana. UKOLIKO UZMETE BILO KOJI ANTIHISTAMINIK, TESTIRANJE NEĆE MOĆI DA BUDE OBAVLJENO U ZAKAZANOM TERMINU, VEĆ ĆE MORATI DA BUDE ODLOŽENO.ANTIHISTAMINICI MOGU DA DAJU LAŽNU SLIKU, NEKAD I 21 DAN POSLE UPOTREBE.

Koliko traje prick testiranje?
Najčešće 30-40 minuta.

Koje su neželjene reakcije prick testiranja?
Kod nekih osoba, reakcija na mestu uboda pojedinih alergena može biti izrazita, s pojavom velikog otoka, crvenila i svraba, i ukoliko je potrebno lekar će na licu mesta prepisati odgovarajuću terapiju. Veoma retko, kod nekih osoba se prilikom testiranja može javiti alergijski osip po celom telu, a takođe ekstremno retko (gotovo nikada) i osećaj gušenja i promuklosti, zbog čega se ovi testovi uvek obavljaju pod nadzorom lekara.

- izvor: www.mayoclinic.com, www.astma.rs