Da li bebe osećaju bol?

Za odrasle ljude i stariju decu znamo da postoje dva dela osećaja bola.
• Senzorno iskustvo. Ovo se dešava kada se nervi za bol stimulišu nekim traumatičnim dogadjajem, kao što je ubod u prst ili posekotina.
• Emotivno iskustvo. To je način kako svaki pojedinac doživljava pomenuti senzorni dogadjaj. Mnoge stvari utiču na taj doživljaj. Na primer, naše sećanje na ranija iskustva i ono što smo naučili od naše porodice i prijatelja, kako se inače osećamo u tom trenutku, kao i da li je reč o trenutnom dogadjaju ili nečemu što će trajati duži vremenski period.
Kada je reč o bebama, znamo sledeće:
• Senzorno iskustvo je dobro razvijeno već u 24. nedelji gestacije. Bebe osećaju bol.
• Emotivno iskustvo ne poznajemo dovoljno. Postoje nedoumice o tome šta senzorni dogadjaj znači novorodjenčetu, da li beba ima memoriju, i od kakvog je ona uticaja.
Kako ću znati da li moja beba trpi bol?
Na žalost, ne postoji jedno jedinstveno ponašanje, grupa postupaka ili fizioloških znakova (rad srca, disanje, krvni pritisak, nivo kiseonika) na osnovu kojih sa sigurnošću možemo da znamo da beba trpi bol.
• Ukoliko postoji neki očito bolan dogadjaj i beba reaguje promenom bilo ponašanja bilo fizioloških znakova, realno je pretpostaviti da beba trpi bol.
• Medjutim, ukoliko nema očitog dogadjaja, nije uvek lako reći da li beba oseća bol.

Beba može pokazivati sledeće znake koje mi tumačimo kao znake koji ukazuju na bol: • plakanje, pravljenje grimasa • poremećaj sna • povećanje motorne aktivnosti, iznenadni trzaji ili napetost mišića • pojava crvenila kože • ubrzano disanje, rada srca ili pad nivoa kiseonika. Ili, beba umesto toga može pokazati sledeće znake: • pospanost i dremljivost • smanjenje motorne aktivnosti, ili mlitavost • bledilo • usporeno disanje i rad srca.

Bebe se mogu isto ovako ponašati i kada su uznemirene ili razdražene, ali kada nema razloga da se posumnja na bol, na primer kada im se menjaju pelene ili kada imaju teškoće sa disanjem.
Sada postoji nekoliko metoda koje pomažu da se odredi kada beba oseća bol. Njima se obično procenjuje koliko je beba postala razdražljiva (plakanje, ječanje, pravljenje grimasa), promena u nivou aktivnosti, promena u obrascima spavanja, promena u uobičajenom načinu komunikacije, stabilnost fizioloških znakova (rad srca, disanje, nivo kiseonika). Ukoliko medicinske sestre u bolnici koriste ovakve metode, bilo bi dobro da ih naučite, jer bi vam to moglo pomoći da kao roditelj razumete ponašanje, tj. odgovore vaše bebe onda kada postoji razlog da se posumnja na bol. Ove metode su samo gruba smernica.
Kako možemo bebi da ublažimo bol i neprijatnost?
Postoje brojni lekovi koji se mogu koristiti za ublažavanje senzornog iskustva bola kod beba. Medjutim, svi lekovi imaju i nedostatke, a ne samo prednosti. Različite bolnice koriste različite lekove. Da bi ste saznali koji bi lekovi mogli biti dati vašoj bebi, konsultujte se sa medicinskim sestrama i lekarima u vašoj bolnici.

Postoji mnogo drugih načina da se olakša senzorno iskustvo bola i pomogne bebi da se izbori sa osećajem bola ili neprijatnosti.

• Ritmična stimulacija koja se ponavlja može blokirati osećaj bola. Na primer, ljuljanje i muzika često deluju umirujuće.
• Nežan, a čvrst dodir može prekinuti oseća bola. (Lagano dodirivanje vrhom prsta je obično razdražujuće, a ne umirujuće.) Nežan ali čvrst pritisak dlanom ili čvrsto povijanje bebi daju osećaj stalnog dodira i mogu zaustaviti bol.
• Skretanje pažnje može smanjiti usmerenost bebe na bolne nadražaje. Sisanje cucle može obezbediti to skretanje pažnje.
• Primena slatkih rastvora (saharoze) u malim dozama može umanjiti osećaj bola.
Brz odgovor na znake bola ili neprijatnosti daje bebi osećaj kontrole. Takav osećaj daje i cucla – beba može da počne ili da prestane da sisa cuclu ili da podesi jačinu sisanja.
Da li sve bebe na isti način reguju na pokušaj smirivanja?
Ne, bebe će različito reagovati na naše pokušaje da ih umirimo. Na primer, za neke bebe dodirivanje i ljuljanje nije umirujuće, a druge se ne osećaju lakše kada čuju zvuke ili muziku. Ono što je važno je da uvek posmatramo bebine odgovore kada pokušavamo da joj na neki od predloženih načina ublažimo bol ili neprijatnost. Ukoliko vam se učini da je ono što činite više stresno nego korisno, pokušajte da uradite nešto drugo. Takođe, kombinovanje navedenih mera, npr. upotreba saharoze i cucle varalice u isto vreme, mogu dati bolji rezultat.
Kada osetimo bol ili neprijatnost, svako od nas pokušava da se izbori sa tim ili da se navikne na to na način koji njemu odgovara.

Zbog toga, umesto da pokušavate da identifikujete specifično ponašanje ili znake koji pokazuju da vaša beba trpi bol, korisnije je da naučite kako vaša beba pokušava da se izbori sa osećajem uznemirenosti ili neprijatnosti i koji je najbolji način da joj pomognete da se oseća bolje.

 

Izvor: Institut za neonatologiju, www.mojpedijatar.co.rs