Dok su brojne studije čija je tema gojaznost u detinjstvu ustanovile dugoročne zdravstvene probleme do kojih dolazi u odraslom dobu, nova studija Univerziteta UCLA bavi se neposrednim posledicama ovog problema i pokazuje da su gojazna deca pod mnogo većim rizikom nego što se pretpostavljalo.  U poređenju sa decom koja nemaju višak kilograma, gojazna deca su pod skoro duplo većim rizikom od tri ili više zdravstvenih, mentalnih ili razvojnih problema, ustanovili su istraživači. Deca sa viškom kilograma su pod 1,3 puta većim rizikom.

"Ova studija daje sveobuhvatnu sliku gojaznosti u detinjstvu i mi smo bili iznenađeni kad smo videli koliko je problema vezano za gojaznost u detinjstvu", kaže glavni autor dr Nil Hafon, profesor pedijatrije, javnog zdravlja i javne politike na Univerzitetu UCLA, gde vodi Centar za zdraviju decu, porodice i zajednice. "Ova otkrića bi trebalo da posluže kao alarm za lekare, roditelje i nastavnike, koji bi trebalo da budu bolje informisani o riziku od drugih zdravstvenih problema vezanih za gojaznost u detinjstvu kako bi mogli da izdvoje intervencije koje mogu da dovedu do boljih zdravstvenih ishoda."

Uz nagli porast gojaznosti u detinjstvu u protekle dve decenije, paralelno je došlo do porasta pojave drugih zdravstvenih problema nastalih u detinjstvu, kao što su poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću, astma i problemi sa učenjem. Ali, prethodne studije na ovu temu bile su ograničene na određeni region, mali uzorak ili samo jedan problem.

Ovo novo istraživanje na velikom broju dece u Sjedinjenim Državama pruža prvi sveobuhvatni nacionalni profil veza između telesne težine i čitavog niza zdravstvenih problema, ili komorbiditeta, kod dece tokom detinjstva. 

Gojazna deca su generalno slabijeg zdravlja

Istraživači su ustanovili da su, u poređenju sa decom koja nemaju višak kilograma, gojazna deca generalno slabijeg zdravlja i nesposobnija, da imaju veću tendenciju ka emotivnim ili problemima u ponašanju, višu stopu ponavljanja razreda, izostanaka iz škole i drugih problema vezanih za školu, poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću, poremećaj ponašanja, depresiju, probleme sa učenjem, kašnjenje u razvoju, probleme sa kostima, zglobovima i mišićima, astmu, alergije, glavobolje i ušne infekcije.

Za potrebe studije, istraživači su koristili podatke iz Nacionalne studije o zdravlju dece iz 2007. godine o skoro 43.300 dece između 10 i 17. godina. Ispitivali su veze između telesne težine i 21 indikatora opšteg zdravlja, psiho-socijalnog funkcionisanja i posebnih zdravstvenih poremećaja, prilagođenih socio-demografskim faktorima.

15 odsto dece obuhvaćene ovom studijom je imalo višak kilograma (indeks telesne mase između 85 i 95), a 16 odsto je bilo gojazno (indeks telesne mase 95 ili više).

Studija, koja je trenutno dostupna na internetu, biće objavljena u januarsko-februarskom broju žurnala Academic Pediatrics.

Istraživači navode da je trenutna promena kod hroničnih zdravstvenih problema u detinjstvu verovatno povezana sa decenijama zanemarivanja promena u društvenom i fizičkom okruženju u kom deca žive, uče i igraju se. Smatraju da aktivnosti u prevenciji gojaznosti treba da budu usmerene ka tim uticajima društva i okruženja i da zdravlje dece treba pratiti u cilju otkrivanja komorbiditeta.

Oni dodaju da je prednost ove studije u tome što je obuhvatila toliko veliki broj ispitanika, ali da su potrebne dodatne studije koje će bolje ispitati longitudinalne podatke u cilju otkrivanja uzročnih odnosa koji se ne mogu dobiti iz ovakve vrste studije. 

Gojaznost može da izazove komorbiditet, ili je možda obrnuto

"Gojaznost može da izazove komorbiditet, ili možda komorbiditet izaziva gojaznost – ili oboje uzrokuje neki treći neistraženi faktor", kaže Hafon. " Na primer, izloženost toksičnom stresu može da izmeni neuro-regulatorne procese koji utiču na kontrolu impulsa kod poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću, kao i na osetljivost na leptin, što može da doprinese rastu telesne težine. Razumevanje veze gojaznosti sa drugim komorbiditetima može da pruži važne informacije o kauzalnim putevima ka gojaznosti i uspešnijim načinima njene prevencije."

Ostali istraživači koji su radili na ovoj studiji su Kendis Larson i dr Vendi Sluser sa Univerziteta UCLA.

-izvor:www.stetoskop.info