Šta je homeopatija?

Homeopatija je efikasna i naučno zasnovana medicinska metoda lečenja koja podstiče (stimuliše) prirodne sposobnosti čovekovog organizma na putu izlečenja. Ona polazi od toga da su sva stanja poremećenog zdravlja odraz poremećene ravnoteže u čoveku i da je bolestan čovek taj koji treba da bude lečen, a ne njegova bolest (princip kauzalizacije). Odgovarajućim energetsko-informacionim transmiterom (homeopatsko sredstvo – remedija, lek; medijum koji nosi program korekcije) stimuliše se deblokada poremećenih zdravstvenih vektora unutar biofizičkog i biohemijskog prostora kao što su vektori imunološkog sistema, metaboličkih procesa, međućelijske razmene, hormonalne harmonizacije, vektori adaptabilnosti na okolinu, neurološki-perceptivni-senzorni sistem te limbički sistem u kojem se odvijaju emocionalni i mentalni procesi.

Dakle, cilj homeopatije je obezbediti ispravnu homeostazu (potreba ljudskog bića da održava stalnost parametara fiziološkog funkcionisanja organizma: telesna temperatura, krvni pritisak, itd.).

Zakon o zdravstvenoj zaštiti stanovnika Srbije od decembra 2005 uvažava homeopatiju kao jednu od terapaeutskih medicinskih metoda. Za sada, nije predviđena participacija ovog vida lečenja iz Fonda za penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje.

Postoji bezbroj naučnih dokaza o delotvornosti homeopatskih sredstava i o načinu delovanja na spregu um-telo kako kod čoveka tako i kod životinja i biljaka.

Kako se leči homeopatijom?

Lečenje na osnovu homeopatskih ideja počelo je približno pre oko 200 godina. Ideja o takvom obliku lečenja javile su se mnogo ranije, još u doba stare Grčke, od strane Hipokrata. Tek 1796. godine nemački lekar i hemičar Samuel Haneman formulisao je i sistematizovao drugačiji pristup lečenju obolelih.

Sistem je nazvao homeopatija (od grčkih reči koje znače "slično patnji"). Kao Hipokrat pre dve hiljade godina i Haneman je shvatio da postoje dva načina lečenja poremećenog zdravlja: sličnim i suprotnim sredstvom u odnosu na tegobu. Uzmimo, kao primer, slučaj nesanice (insomnia). Lečenje suprotnim sredstvima (koja se koriste u konvencionalnoj, alopatskoj medicini) podrazumeva da se ona leči davanjem alopatskog leka koji dovodi do veštačkog sna. Ovo često podrazumeva upotrebu velikih doza lekova koji nekada mogu prouzrokovati neželjena dejstva ili zavisnost. Drugi primer bi mogao biti da se nekoliko osoba leči od kijavice istim lekom npr. "Benil"/"Olynth"/"Adrianol" kapima (iz grupe vazokonstriktora) a da su uzroci kijavice najčešće sasvim različiti. Homeopatski način lečenja je lečenje sredstvom čija su svojstva slična slici tegoba pojedinačnog pacijenta a ne slici bolesti. Daje se u vrlo malim dozama (princip minimalne doze). Na primer, kafa u velikim dozama prouzrokuje nesanicu kod zdravih osoba, dok u vrlo, vrlo malim dozama, što je iznenađujuće, može omogućiti pacijentu da ima prirodan san.

Zvaničan stav svetske homeopatije jeste da homeopatska sredstva ne mogu da prouzrokuju sporedna dejstva i da se od njih ne može postati zavisan. Obavljeni su bezbrojni klinički testovi da se dokaže suprotno, ali je potvrđen navedeni iskaz. Bolje rečeno: homeopatsko sredstvo ili deluje ili ne deluje (tj. homeopata nije dobro dobro odredio sliku stanja tegoba). Homeopatski sredstva sadrže beskrajno malu količinu aktivne supstance u specijalno pripremljenom obliku (maseracija, trituracija, razređivanje i sukucija).

Homeopatska sredstva prave se od biljaka, minerala, životinja, od vitamina, alopatskih lekova, hormona, raznih tkiva (u ovom slučaju postoje podgrupe koje se zovu: nozode i sarkode), ili od drugih izvora kao što su magneti, svetlost, boje ili zvuci (tada se zovu imponderabilije). Uputstva za pripremu su opisane u odgovarajućim farmakopejama. Homeopata daje pacijentu homeopatsko sredstvo koje je slika-matrica njegovog stanja (princip similimuma - sličnosti). On je pri tome posmatrao pacijenta kao celovitu osobu, odnosno sve njegove individualne karakteristike: emocionalne, mentalne, psihološke i fizičke. Homeopate uzimaju slučaj tako da intervjuišu osobu koja se žali na neke zdravstvene tegobe i taj intervju traje oko 1,5 sat. Na osnovu probranih, ponekad i neuobičajenih pitanja (a koja nisu bitna za konvencionalnu medicinu), homeopata procenjuje slučaj i nakon analize određuje terapiju. Može da se desi da se homeopatsko sredstvo ne prepisuje odmah nego posle nekoliko dana posle detaljne analize pacijentovog slučaja (hronični slučajevi). Zašto je to tako? Zato što homeopatija uzima u obzir neke osobine osobe kao što su temperament, stil života, ambijent u kojem se živi i radi, skirvene neverbalne simbole, arhetipove, itd.

Homeopatija je blagotvorna i delotvorna kod trudnica, u periodu pred porođaj i neposredno posle porođaja, čime se smanjuje trauma fetusa. Pored toga, homeopatija je podesna za primenu u periodu odrastanja deteta dok mu se razvija imunološki sistem a time se reducira upotreba antibiotika.

Homeopatija je upotrebljiva kod akutnih tegoba, epidemija i infekcija, kod fizičkih trauma odnosno povreda. Upotrebljiva je i kod lečenja raznih vrsti zavisnosti. Faktički, po Hanemanu, je neograničena primena.

Kako deluju homeopatska sredstva?

Homeopatska sredstva deluju tako što podstiču odnosno stimulišu snagu osobe (princip vitalne sile) jer ta sila je ponekad sklona zaboravu. Ovaj podsticaj će pomoći celokupnoj ličnosti pacijenta da se očisti od svih posledica neravnoteže unutar njega koje su dovele do zdravstvenih tegoba. Cilj je da se osoba dovede do nivoa zadovoljavajućeg (optimalnog) zdravlja po merilima medicinskih i socioloških standarda na što je moguće efikasniji način tako da je taj nivo u saglasnosti sa starošću osobe koja se leči.