Novorođene bebe možda izgledaju bespomoćno, ali i maju razvijene važne sposobnosti koje im omogućavaju da jedu i rastu. One mogu da nađu bradavicu i da sisaju. Takođe, mo­gu da iskažu svo­ju po­tre­bu za hra­nom. Mo­gu da uskla­de si­san­je, gu­tan­je i di­san­je na način ko­ji im omo­gućava da se efi­ka­sno hra­ne. Mo­gu da va­re i ap­sor­bu­ju hran­lji­ve sa­stoj­ke ko­ji su po­treb­ni za nji­hov rast i raz­voj. Sve ove spo­sob­no­sti su ključne za preživ­lja­van­je.

Ipak, u tim ra­nim me­se­ci­ma živo­ta, be­bi­ne fi­zičke mo­gućno­sti su vr­lo ograničene. Kon­tro­la vra­ta i tru­pa je sla­ba. U pr­va dva me­se­ca be­ba još ne može sa­ma da drži gla­vu. Ne­ma kon­tro­lu ru­ku pre na­vršenih šest do osam ne­del­ja, kad počin­je da uda­ra stva­ri, a pred­me­te počin­je da hva­ta tek ka­sni­je.

Is­hra­na se, ta­kođe, dra­ma­tično men­ja ka­ko be­be pro­la­ze kroz ra­zne raz­voj­ne fa­ze. U pr­vim me­se­ci­ma do­jen­je ili adap­ti­ra­na mlečna form­u­la, ili nji­ho­va kom­bi­na­ci­ja mo­gu bi­ti be­bi­na je­di­na hra­na. Dru­ga hra­na ni­je neo­p­hod­na, a ne­ka može bi­ti teška za gu­tan­je i va­ren­je, jer ne­u­ro­mu­sku­lar­ni raz­voj i ga­stro­in­te­sti­nal­ne funk­ci­je ni­su do­vol­jno sa­zre­le da bi sa­vla­da­le ra­zno­vr­snu hra­nu.

Majčino mle­ko ili mlečna form­u­la obez­beđuju ade­kvat­ne ko­ličine i pro­por­ci­ju pro­te­i­na, ma­sti, uglje­nih hi­dra­ta i dru­gih nu­tri­je­na­ta za pr­ve me­se­ce živo­ta.

Do­jen­je je naj­požel­jni­ji način is­hra­ne be­ba, osim u slučaje­vi­ma ka­da kod ma­me ili be­be po­sto­je me­di­cin­ske kon­tra­in­di­ka­ci­je za do­jen­je (po­sto­je raz­lo­zi zbog čega to ni­je mo­guće). Ako be­ba ne si­sa, je­di­ni pri­hva­tljiv način is­hra­ne je adap­ti­ra­na mlečna form­u­la. 

Krav­lje mle­ko ne tre­ba da­va­ti odojčadi do na­vršenih dva­na­est me­se­ci. Ide­al­no je da be­ba isključivo si­sa četi­ri do šest me­se­ci, a da se po­tom počne sa uvođen­jem dru­ge hra­ne. Do­jen­je može da se na­sta­vi do kra­ja pr­ve go­di­ne, ali i duže, ako to od­go­va­ra ma­mi i be­bi. Majčino mle­ko ide­al­no za­do­vol­ja­va be­bi­ne nu­tri­tiv­ne po­tre­be. 

Do­je­ne be­be ređe ima­ju in­fek­ci­je (re­spi­ra­tor­ne i ga­stro­in­te­sti­nal­ne). Hu­ma­no mle­ko i ko­lo­strum sa­drže dva pro­te­i­na (lak­to­fe­rin i li­zo­zim) ko­ji do­pri­no­se pre­ven­ci­ji bo­le­sti. Lak­to­fe­rin  sprečava raz­množavan­je ne­kih štet­nih bak­te­ri­ja, a li­zo­zim ih na­pa­da i uništa­va. Lak­to­fe­rin ta­kođe služi i kao fak­tor ko­ji po­maže raz­voj i sa­zre­van­je si­ste­ma za va­ren­je. Po­sto­ji evi­den­ci­ja da be­be ko­je si­sa­ju lakše pri­hva­ta­ju dru­gu hra­nu, jer uku­si ne­ke hra­ne ko­ju je­de maj­ka do­jil­ja pro­la­ze kroz mle­ko i ta­ko po­sta­ju pre­po­zna­tlji­vi be­bi.

Do­jen­je je ide­a­lan način is­hra­ne jer obez­beđuje op­ti­ma­lan rast i raz­voj, kao i imu­no­lošku i psi­ho­lošku ko­rist.

Majčino mle­ko je la­ko svar­lji­vo, a ko­ličina i kva­li­tet pro­te­i­na u nje­mu su od­go­va­ra­jući zbog pro­te­i­na su­rut­ke, ko­ji su lakše svar­lji­vi od ka­ze­i­na  u krav­ljem mle­ku. Majčino mle­ko sa­drži od­go­va­ra­juće hran­lji­ve sa­stoj­ke u ko­ličina­ma ko­je su po­treb­ne be­bi. Men­ja se ka­ko be­ba ra­ste, i šti­ti je od bo­le­sti i in­fek­ci­ja. 

Osim to­ga, pre­ve­ni­ra aler­gi­ju i ju­ve­nil­ni di­ja­be­tes, a vi­sok sa­držaj lak­to­ze i vi­ta­mi­na C pot­po­maže re­sorp­ci­ju gvožđa.

Majčino mle­ko sa­drži man­je ko­ličine kal­ci­ju­ma, fos­fo­ra, na­tri­ju­ma, ka­li­ju­ma i pro­te­i­na ne­go krav­lje, pa je lakše za be­bi­ne bu­bre­ge. Na taj način se sman­ju­je i mo­gućnost de­hi­dra­ci­je.

Esen­ci­jal­ne ma­sne ki­se­li­ne pri­sut­ne u majčinom mle­ku pot­po­mažu raz­voj mo­zga i do­pri­no­se bol­jem vi­du.

Bol­ja je re­sorp­ci­ja ma­sti u po­ređen­ju sa krav­ljim mle­kom. 

En­zim lak­ta­za u majčinom mle­ku po­većava re­sorp­ci­ju mlečnog šećera - lak­to­ze, a ve­li­ke ko­ličine lak­to­ze do­pri­no­se raz­vo­ju crev­ne flo­re.

Ne po­sto­ji ri­zik da se be­ba pre­je­de, jer se majčino mle­ko men­ja u to­ku po­do­ja, lučeći pri kra­ju više ma­sti ko­je ima­ju za­sićujuću ulo­gu.

Pot­po­maže do­bar raz­voj vi­li­ca i zu­ba.

Jef­ti­ni­je je od form­u­le.

Uvek je sprem­no za be­bu i od­go­va­ra­juće je tem­pe­ra­tu­re.

Do­jen­je je ko­ri­sno i za be­bu i za maj­ku. Na taj način se us­po­stav­lja po­ve­za­nost između maj­ke i de­te­ta. Za be­bu je majčino mle­ko ide­al­na hra­na, kva­li­ta­tiv­no i kvan­ti­ta­tiv­no. Za maj­ku, do­jen­je ne­po­sred­no na­kon po­rođaja sman­ju­je ri­zik od post­po­rođaj­nog kr­vav­ljen­ja. Ta­kođe, po­maže bržem vraćan­ju na te­le­snu težinu pre trud­noće, a re­pro­duk­tiv­ni or­ga­ni se brže vraćaju u norm­al­no stan­je.

Kon­cen­tra­ci­ja sa­sto­ja­ka u mle­ku va­ri­ra ka­ko kod raz­ličitih žena, ta­ko i kod jed­ne iste žene. Ma­lo je po­zna­to da je sa­stav mle­ka dru­gačiji po­sle pro­duženog do­jen­ja od šest me­se­ci, ne­go u ra­noj lak­ta­ci­ji. Mast je naj­pro­men­lji­vi­ji sa­sto­jak. Pro­me­na ko­ličine une­te ma­sti u  majčinoj is­hra­ni ne­ma uti­ca­ja na ko­ličinu ma­sti u majčinom mle­ku, međutim, vr­sta une­te ma­sti  utiče na ma­sne ki­se­li­ne u mle­ku. 

Mno­ge žene su u stan­ju da do­je svo­je be­be. Ali, do­jen­je zah­te­va vre­me i str­pljen­je. Što češće be­ba si­sa, stva­ra se više mle­ka. To­kom pr­vih dva do se­dam da­na maj­ka luči ko­lo­strum, pr­vo mle­ko, ko­je obez­beđuje sve što je be­bi po­treb­no. Sle­deće dve ne­del­je luči se pre­la­zno mle­ko, da bi u trećoj ne­del­ji mle­ko sa­zre­lo. Po­sle šest ne­del­ja, zdra­vo no­vo­rođenče rođeno na vre­me u stan­ju je da sa­mo re­gu­liše svoj unos mle­ka, norm­al­nim us­po­stav­ljan­jem i pre­ki­dan­jem po­do­ja.

Majčino mle­ko može da se osta­vi u ste­ri­li­sa­nim bočica­ma u frižide­ru do 24 sa­ta, ili da se du­bo­ko za­mr­zne - do šest me­se­ci. Da bi se za­gre­ja­lo, tre­ba ga sta­vi­ti u sud sa to­plom vo­dom. Mi­kro­ta­la­sno za­gre­van­je se ne pre­po­ručuje, jer može da do­ve­de do ope­ko­ti­na u be­bi­nim usti­ma, zbog ne­u­jed­načenog za­gre­van­ja. Ta­kođe, mi­kro­ta­la­si raz­građuju važne nu­tri­jen­te u mle­ku.

Ne po­sto­ji ide­al­no vre­me za to. Uo­sta­lom, ni­je po­treb­no žuri­ti ako uživa­ju i be­ba i ma­ma, pa se do­jen­je može pro­dužiti i do kra­ja dru­ge go­di­ne. Od­bi­jan­je od do­jen­ja tre­ba spro­ve­sti po­ste­pe­no, u tra­jan­ju od ne­ko­li­ko ne­del­ja ili duže, jer je ta­ko lakše i ma­mi i be­bi. 

Počni­te ta­ko što ćete de­te­tu po­nu­di­ti bočicu ili šol­ju u vre­me po­do­ja. Be­ba će, inače,  ra­di­je pri­hva­ti­ti bočicu od ne­kog dru­gog, ne­go od maj­ke. Kad be­ba pri­hva­ti pro­me­nu, za­me­ni­te po je­dan po­doj sva­kih ne­ko­li­ko da­na. Ako je od­bi­je­te pre na­vršenih de­vet, od­no­sno dva­na­est me­se­ci, za­me­na bi tre­ba­lo da bu­de adap­ti­ra­na mlečna form­u­la.

Adap­ti­ra­na mlečna form­u­la je sle­deći naj­bol­ji iz­bor po­sle majčinog mle­ka. 

Kod iz­o­stan­ka do­jen­ja, mlečna form­u­la obo­gaćena gvožđem je po­de­sna za­me­na za no­vo­rođenče rođeno na vre­me. 

Ia­ko mlečne form­u­le po sa­sta­vu ni­su iden­tične sa majčinim mle­kom, ta­ko su kon­ci­pi­ra­ne da mo­gu da za­do­vol­je nu­tri­tiv­ne po­tre­be u ovom uz­ra­stu. Inače, ko­ri­ste se ili kao za­me­na, ili kao do­pu­na za majčino mle­ko (od­no­sno kad maj­ke ne do­je, ili ne­ma­ju do­vol­jno mle­ka).

In­di­ka­ci­je za ko­rišćen­je form­u­le:

Me­di­cin­ske kon­tra­in­di­ka­ci­je za do­jen­je:

Po­sto­ji ne­ko­li­ko ti­po­va form­u­la. Sva­ka ima dru­gačiju na­me­nu, ali sve obez­beđuju zdra­vu hra­nu za be­bu. Form­u­le su spe­ci­jal­no na­prav­lje­ne da udo­vol­je be­bi­nim nu­tri­tiv­nim po­tre­ba­ma, i to od mo­di­fi­ko­va­nih pro­te­i­na iz krav­ljeg mle­ka, sa do­dat­kom mlečnog šećera (lak­to­ze), ma­sti, vi­ta­mi­na i mi­ne­ra­la. Ovi sa­stoj­ci ve­o­ma liče na kom­po­nen­te majčinog mle­ka. 

Naj­bol­je je po­nu­di­ti form­u­lu obo­gaćenu gvožđem, da bi se na­dok­na­di­la ona ko­ličina gvožđa ko­ju obez­beđuje majčino mle­ko, i da bi se form­u­la pri­bližila po­treb­nom mo­de­lu ob­ro­ka. 

Form­u­lu na ba­zi so­je, za­tim na ba­zi krav­ljeg mle­ka bez lak­to­ze, kao i spe­ci­jal­ne form­u­le - pre­po­ručuje isključivo le­kar, jer su na­men­je­ne za is­hra­nu ka­da po­sto­je od­ređeni pro­ble­mi. Uko­li­ko se pre­po­ruči ta­kva form­u­la, sa­mo njom tre­ba hra­ni­ti be­bu. 

Po­sto­je dva osnov­na ti­pa form­u­le:

Kod form­u­le pro­iz­ve­de­ne od krav­ljeg mle­ka su mo­di­fi­ko­va­ne ma­sti, uglje­ni hi­dra­ti i ni­vo pro­te­i­na. Do­da­ti su vi­ta­mi­ni i mi­ne­ra­li ka­ko bi bi­la hran­lji­vi­ja i svar­lji­vi­ja. 

Form­u­la na ba­zi so­je ko­ri­sti so­ji­ne pro­te­i­ne ume­sto onih iz krav­ljeg mle­ka i pre­po­ručuje se be­ba­ma kod ko­jih po­sto­ji in­to­le­ran­ci­ja lak­to­ze (ne­pod­nošen­je mlečnog šećera) ili aler­gi­ja na hra­nu. 

Ras­po­red dnev­nih obro­ka  odojčadi na adap­ti­ra­nom mle­ku

Ne­ke stu­di­je po­ka­zu­ju da odojčad na veštačkoj is­hra­ni do­bi­ja u težini brže od do­je­ne odojčadi, što je ten­den­ci­ja ko­ja može da po­služi kao po­stu­lat da će veštački hran­je­ne be­be ka­sni­je u živo­tu bi­ti go­ja­zne. To je mo­guće ako onaj ko hra­ni be­bu od­lučuje kad će bi­ti kraj obro­ka. Mno­go pu­ta se in­si­sti­ra da se po­pi­je svo mle­ko iz bočice. Na­su­prot to­me, maj­ka ko­ja do­ji do­zvol­ja­va da be­ba sa­ma od­re­di kraj po­do­ja, jer ni­je u stan­ju da iz­me­ri ko­ličinu po­si­sa­nog mle­ka.

Većina form­u­la je na­prav­lje­na na ba­zi krav­ljeg mle­ka. To, međutim, ne znači da je ne­a­dap­ti­ra­no krav­lje mle­ko do­bra hra­na za be­be. Ono je ne­po­de­sna hra­na u pr­vih šest do dva­na­est me­se­ci, jer ne obez­beđuje sve neo­p­hod­ne hran­lji­ve ma­te­ri­je, si­ro­mašno je gvožđem, a bi­o­i­sko­ristlji­vost gvožđa u nje­mu je su­više ni­ska da bi se za­do­vol­ji­le be­bi­ne po­tre­be. Osim to­ga, krav­lje mle­ko može kod ne­ke de­ce da iza­zo­ve gu­bi­tak ma­le, ali značaj­ne ko­ličine kr­vi pre­ko di­ge­stiv­nog trak­ta. To može iza­zva­ti ane­mi­ju, zbog ne­do­stat­ka gvožđa – ozbil­jan pro­blem ko­ji može da ima du­go­traj­ne štet­ne efek­te na be­bi­no zdrav­lje i raz­voj. Vi­sok sa­držaj pro­te­i­na, na­tri­ju­ma, ka­li­ju­ma i hlo­ri­da op­te­rećuje bu­bre­ge odojčeta. Ko­ličina esen­ci­jal­nih ma­snih ki­se­li­na, kao i vi­ta­mi­na E, cin­ka i dru­gih mi­kro­e­le­me­na­ta ni­je do­vol­jna za be­bi­ne po­tre­be, ta­ko da se može ja­vi­ti nji­hov ne­do­sta­tak. Raz­blaženo krav­lje mle­ko može da uzro­ku­je pre­te­ra­no kon­zu­mi­ran­je pro­te­i­na, jer se uzi­ma­ju ve­li­ke ko­ličine da bi se za­do­vol­ji­le ka­lo­rij­ske po­tre­be.

Izvor: „Od prvog obroka do školske užine" Prim dr med. Jasminke Komnenović