O kojim se bolestima radi?
Difterija je ozbiljno oboljenje izazvano bakterijom koje uglavnom zahvata sluznice (disajnih puteva, najčešće ždrela i krajnika) i u pojedinim slučajevima kožu. Disajni putevi bivaju zahvaćeni naslagama, što uzrokuje ozbiljne teškoće u disanju. Bakterija koja je izazivač difterije oslobađa toksin (otrov) koji može da izazove oštećenje nerava, probleme sa srcem, pa čak i smrt.2
Tetanus je akutna, često fatalna, bolest izazvana bakterijom tetanusa. Bakterija dospeva u telo putem rana. Rane sklone infekciji tetanusom su opekotine, prelomi, ubodne rane, ujedi životinja, pa čak i infekcije zuba.2 Bakterija tetanusa oslobađa toksin (tetanospazmin) koji može da izazove ukočenost mišića, bolne grčeve u mišićima, pa čak i smrt. Grčevi u mišićima mogu biti dovoljno jaki da izazovu prelom kičmenih pršljenova.
Pertusis (veliki kašalj, magareći kašalj) je veoma zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis koje deluje na disajne puteve tako što izaziva teške napade kašlja. Kašalj često prati zvuk nalik oglašavanju magarca, otuda uobičajeno ime "magareći kašalj". Kašalj može da traje 1-2 meseca ili duže. Najčešća komplikacija pertusisa jeste zapaljenje pluća (pneumonija), a od ostalih tu su: neurološke komplikacije (encefalopatija), zapaljenje srednjeg uha, anoreksija i dehidratacija.2
Vakcinacija protiv difterije, tetanusa i pertusisa u Srbiji se izvodi primenom takozvane DTP (di-te-pe) vakcine. DTP vakcinacija se izvodi u 3 doze, gde se prva vakcina primenjuje kod dece sa navršena 2 meseca života, a poslednja, treća doza vakcine se primenjuje do navršenih 6 meseci života deteta.1
U Srbiji su dostupna dva tipa DTP vakcina, a koja se razlikuju po načinu pripreme pertusis komponente vakcine: DTPc (skraćeno od celoćelijska) i DTPa (skraćeno od acelularna).
I jedan i drugi tip vakcine se odlikuju visokom efikasnošću u sprečavanju bolesti protiv kojih štite – a među njima, DTPa tip daje nižu učestalost neželjenih dejstava koja se javljaju nakon vakcinacije.3 Iz tog razloga, DTPa vakcina kao tip novijeg datuma sve više se koristi u svetu, a posebno u zemljama zapadne Evrope4, dok je u SAD i jedini tip DTP vakcine (DTPc se ne više ne koristi).2
Dečija paraliza (paralitički poliomijelitis) je posledica infekcije virusom dečije paralize (poliovirusom). Infekcija virusom dečije paralize može da prođe bez ikakvih simptoma, dok u jednom broju slučajeva može da prouzrokuje nepokretnost mišića (mlitava paraliza mišića), uključujući mišiće koji učestvuju u disanju i hodanju. Mnoge osobe sa paralitičkim poliomijelitisom potpuno se oporave, i kod najvećeg broja slučajeva, dolazi do delimičnog povratka mišićne funkcije. Slabost ili paraliza koji su prisutni i 12 meseci nakon pojave, obično su trajnog karaktera.2
U Srbiji se vakcinacija protiv dečije paralize izvodi primenom tzv. polio vakcine. Polio vakcina postoji u dva oblika – kao oralna polio vakcina (tzv. OPV) koja se primenjuje ukapavanjem vakcine u usta detetu, i kao inaktivisana polio vakcina (tzv. IPV) koja se primenjuje putem injekcije.
Inaktivisana polio vakcina (IPV) se u odnosu na OPV razlikuje po tome što ne sadrži žive viruse dečije paralize, i što se, zahvaljujući načinu primene (putem injekcije), može dati sa DTP i Hib vakcinom u sklopu već gotovih kombinovanih vakcina - čime se znatno olakšava evidencija o broju primljenih vakcina kod deteta, kao i čuvanje same vakcine – jer je IPV u odnosu na OPV daleko stabilnija na dejstvo toplote.
Bolesti izazvane Haemophilus influenzae tip b (čita se kao Hemofilus influence tip be ili skraćeno Hib). Hib bakterija je izazivač infekcija koje mogu biti dosta teške posebno među malom decom. Ona je bila vodeći uzročnik bakterijskog meningitisa među decom mlađom od 5 godina, sve do momenta pojave Hib vakcine.2
Treba napomenuti da je meningitis kao najčešći oblik invazivne Hib bolesti u 15 do 30% slučajeva praćen neurološkim posledicama u koje spada i gubitak sluha.2 U druge oblike invazivne Hib bolesti spadaju: epiglotitis, pneumonija, artritis i celulitis.
Hib vakcina u Srbiji primenjuje se kao jednokomponentna (jednodelna vakcina koja se daje tokom iste posete pedijatru tokom koje dete biva vakcinisano DTP i polio vakcinama) ili kao deo kombinovanih (5- i 6-komponentnih) vakcina.
Način vakcinacije
Vakcinacija protiv ovih 5 bolesti izvodi se tokom nekoliko poseta pedijatru počev od navršenog 2. meseca života, gde se tokom jedne posete primenjuju 3 vakcine: DTPc i Hib vakcina se daju putem 2 šprica u suprotne ekstremitete bebe, dok se oralna polio vakcina (OPV) ukapava u usta.
Kao dodatna mogućnost postoje i kombinovane vakcine.
5-komponentne kombinovane vakcine registrovane u Srbiji sadrže u sebi DTPa, IPV i Hib vakcine. Primena 5-komponentne kombinovane vakcine donosi mogućnost da se detetu tokom jedne posete pedijatru primeni jedna umesto 3 vakcine. Dodatni komfor koji 5-komponentne vakcine pružaju ogleda se u:
- manje neželjenih dejstava (zbog korišćenja DTPa oblika vakcine)
- dodatnoj bezbednosti (zbog primene inaktivisanog polio virusa - IPV)
kao i manje bockanja za dete (1 vakcina tokom posete pedijatru)
a ne treba zanemariti ni lakše čuvanje zbog manjeg broja serija vakcina za praćenje.
Pored 5-komponentne vakcine (Pentaxim), u Srbiji je od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva registrovana i jedna 6-komponentna vakcina (Hexaxim) koja, po sastavu, pored DTPa, IPV i Hib vakcina – sadrži i hepatitis B vakcinu . Po sadašnjem programu vakcinacije, njena primena je moguća tek ukoliko se 3. doza kombinovane vakcine vremenski podudara sa hepatitis B vakcinacijom deteta (6. mesec). U praksi, često se događa da su ove posete pedijatru razdvojene, pa dete prima 3. dozu 5-komponentne kombinovane vakcine u 5. mesecu, a mesec dana nakon toga i poslednju dozu hepatitis B vakcine.
izvor: www.glaxosmithkline.rs |