Nakon nesigurnih, kratkih i koraka na širokoj osnovi sa podignutim i raširenim rukama da bi održali ravnotežu, vremenom uspostavljaju bolju kontrolu i počinju da koračaju spretnije. Na uzrastu od 12-18 meseci većina dece prohoda, uglavnom je to oko 14 meseca.
Detetu treba omogućiti slobodu kretanja i dati igračke koje će stimulisati pokretljivost, snagu, brzinu, izdržljivost, ravnotežu, koordinaciju.
Deca se kreću na razne načine, puze, hodaju pridržavajući se za nameštaj, guraju kolica, stolicu ispred sebe, penju se i hodaju samostalno. Kroz ove aktivnosti dete jača mišiće i zglobove, uspostavlja ravnotežu, poboljšava koordinaciju pokreta.
Hodanje treba da bude po različitim površinama, glatkim i ravnim, mekanim, neravnim, travi, šljunku i pesku, sa preprekama, na ograničenoj površini.
Kada dete samostalno prohoda, umesto da ga ohrabruju da se kreće roditelji uglavnom trče za njim i govore „Pazi! Pašćeš!“
Jedan od važnih elemenata kretanja je penjanje koje služi da bi se savladala prepreka i stiglo do željenog predmeta. Dete sa 18 meseci će se popeti na stolicu i skočiće bez ikakvog straha roditelju u naručje. Ovo je jako važno za razvoj deteta i nikako mu to ne treba braniti iako postoji opasnost da padne i povredi se. Dovoljno je da budete u njegovoj blizini i naučute ga da skače, a ono će iz meseca u mesec biti sve preciznije u ovome. Penjanje i silaženje će naučiti ako mu po podu poređate jastuke različitih veličina ili nešto slično i pokažete kako se to radi.
Penjanje na mali tobogan i spuštanje sa njega takođe razvija motoričke veštine. Kroz penjanje, spuštanje i skakanje uvežbaće ravnotežu i pojačaće samopouzdanje.
Uloga roditelja u stimulaciji deteta je da prepozna njegove razvojne sposobnosti i obezbedi mu adekvatno okruženje u kome će ono moći da ih ispolji i dalje razvija. Kako dete uči kroz igru na odraslima je da igru shvate ozbiljno i pomognu detetu da igrajući se postane svesno svojih mogućnosti i oseti zadovoljstvo.
Snežana Milanović, viši strukovni fizioterapeut
izvor: www.mojpedijatar.co.rs
