Većina porodica, naročito deca često žure sa obrokom. Ne mogu da dočekaju da sednu za računar ili uzmu mobilni telefon. Ali, ako je konvezacija zanimljiva ostaće.

U najvećoj meri to određujete vi. Ako vi sami mislite da je vaš život dosadan, isto će misliti i deca. Ukoliko smatrate da vam je život niz čudesnih događaja to će misliti i deca.

1. Obratite pažnju na znake da dete želi da se otvori

U takvim trenucima ostavite sve što radite kako biste iskoristili priliku, najmanje jednom dnevno. Ostavljanje svega što radite kako biste čuli pitanje svog deteta može biti naporno, ali kako ćete odgovoriti na ovakav uvod od suštinske je važnosti za izgrađivanje bliskosti sa detetom. Za dete, to je pokazatelj da li može da računa na vas i razgovor sa vama kada ima potrebu za tim. To je mnogo važnije od bilo koje konverzacije koju pokušavate da započnete, poput one kada pitate dete da vam ispriča šta se događalo u školi.

Roditelji koji imaju bliske odnose sa svojim tinejdžerom često to duguju svojoj dobroj volji da budu na raspolaganju detetu kada ono da signal za to – čak iako je reč o tome kako je neka drugarica raskinula sa dečkom. Ovo može biti teško, naročito ako radite zahtevan posao i imate i druge odgovornosti. Međutim, tinejdžer, koji ima osećaj da su roditeljima druge stvari važnije, često će na drugoj strani potražiti zadovoljenje svojih emotivnih potreba. To je gubitak i za roditelja i za dete.

2. Postavljajte pitanja koja traže pravi odgovor i nemaju prizvuk prosuđivanja

Mnogo dalje ćete stići ako dete pitate šta mu je bio najlepši događaj u proteklom danu, da li sa decom u školi priča o devojkama i mladićima, sa kim je sedelo u vreme obroka nego ako samo postavite pitanje kako mu je bilo u školi?

Pitanja koja počinju sa „zašto“ obično dovode do odbrambenog stava kod deteta. Kada se pakuje za izlet sa razredom, nemojte pitati zašto nosi neku garderobu sa sobom, već radije postavite pitanje šta će većina dece poneti sa sobom na izlet.

3. Ne uskačite sa rešenjima i savetima

Vašem detetu potreban je ventil i ne može da sluša savet dok nije spremno za to. Potrebna mu je i šansa da samo smisli svoje rešenje. Tako razvija poverenje i kompetentnost. Ako uskačete sa rešenjima stvarate osećaj nekompetentnosti kod deteta. Ovo zna da bude teško, jer svako ima želju da kaže detetu šta da uradi. Ako možete da pokažete osećanja i pomognete detetu da smisli rešenje vremenom će dete smatrati da je korisno da popriča sa vama i verovatnije je da će vam se češće obratiti za pomoć pri rešavanju problema.

4. Potrudite se da budete povezani sa svakim svojim detetom tokom svakog dana

Čak iako je reč o kratkom vremenskom periodu tokom dana, postarajte se da ostvarite povezanost sa svakim detetom ponaosob. Siguran način da čujete najbolje trenutke detetovog dana je da budete pri ruci pri povratku iz škole. Međutim, svaki put kada uđete u detetov prostor morate se sinhronizovati sa njegovom energijom.

Dok su deca mala možete koristiti vreme igrajući se na podu. Devetogodišnje dete možete držati u zagrljaju na kauču dok pričate o bilo čemu sa njim. Sa tinejdžerima potrebno je ustanoviti ritual, kao što je zajedničko ispijanje čaja svako veče pred spavanje dok pričate.

Ne očekujte da će dete ponuditi bliskost ili podeliti sa Vama svoje ranjive emocije svaki put kada to očekujete, ali ako obezbedite dovoljno prilika na redovnoj bazi, doći će i do toga.

5. Ugradite specijalno vreme za svako dete u rutinu

Možete igrati košarku jednom nedeljno sa detetom, voziti ga na trening ili nešto treće, ali to je ustaljena rutina i vreme koje deca često čekaju kako bi iznela roditeljima ono što ih muči.

6. Ako ne dobijate željeni odgovor od deteta na uvod koji ste napravili  povucite se i sačekajte

Želite pozitivan odgovor od deteta? Dete ima mnogo toga na pameti, počevši od testa u školi, preko nekog sportskog događaja, do najnovije igrice na kompjuteru, a u periodu kada postane tinejdžer bude preplavljeno hormonima i stalno se zagleda u ogledalu, kad god prođe pored njega.

Roditelji mogu biti nisko postavljeni na detetovoj listi i dete ih može uzimati zdravo za gotovo jer zna su uvek tu za njega. Zato nađite nenapadan način da pristupite detetu. Imate pravo na povezanost sa detetom i lepo je da je tražite i očekujete od njega, ali pre ćete naići na željenu reakciju ukoliko podsetite dete zašto vas voli. Bolji pristup je da ponudite druženje, nego da krenete sa prebacivanjem kako vam dete ništa ne priča.

7. Ukoliko napravite uvod u razgovor i naiđete na sarkazam ili prezir, pokušajte da ne odreagujete ljutito

Umesto toga pokažite da ste ranjivi. Uzdahnite i okrenite se (pre nego što dođete u iskušenje da prasnete). Gotovo sigurno vaše  će se dete osećati loše jer vas je povredilo, naročito ako niste izazvali njegovu ljutinu. Podsetite se da je ignorisanje bilo verovatno nenamerno i da vam je prioritet da sačuvate bliskost sa detetom.

Kasnije, kada više niste uznemireni, recite detetu kako ste želeli da pričate sa njim i koliko vas je pogodilo njegovo ponašanje. Dete će se verovatno izviniti i naučiti nešto o civilizovanom ponašanju. Ako se ne izvini to znači da je potrebno popraviti vaše odnose. Stalno potvrđujte deteu koliko ga volite, koliko želite bliskost i koliko ste posvećeni tome da u vašem domu svako bude tretiran sa poštovanjem. Onda pitajte dete šta misli da stoji između vas i odnosa punog ljubavi.

8. Budite na raspolaganju.

Većina dece nema neki raspored aktivnosti i ne ide na zakazane sastanke. Ništa ih neće brže dovesti do toga da se zatvore od pritiska na njih da pričaju. Deca pričaju onda kad su raspoložena, naročito ako ste dokazali da umete da slušate, ali nisu previše raspoložena da se otvore prema vama. Ako se ponašate kao da je informacija koju želite da saznate nešto vredno što vam je potrebno, teško će odoleti i češće će želeti da deli informacije sa vama.

Kod starije dece, da li će razgovarati sa vama zavisi od vaših ukupnih odnosa. Ako ste bliski, dete ne mora da brine da li može da vam veruje kada je reč o delikatnim informacijama i neće morati da iskoristi retku priliku da postigne prednost zadržavajući informaciju za sebe. Zato, ako dete ne želi da se otvori provedite neko vreme razmišljajući kako da ojačate vezu sa njim, ali nemojte zaboraviti da tinejdžeri dosta polažu na svoje pravo na privatnost.

Ne propuštajte prilike kao što je zajednička vožnja kolima, ili zajedničko prostiranje veša. Prilika za interakciju može da bude samo to što ste zajedno u istoj prostoriji. Ukoliko spremate večeru, a vaša ćerka pored vas lakira nokte, ili piše domaći to je često prilika za otvaranje. Naravno, ako je jedno od vas dvoje za računarom, onda je teže komunicirati. Nađite načine kako ćete i vi i dete biti potencijalno dostupni bez toga da to liči na zahtev.

Naglasite detetu da ste na raspolaganju tako što ćete, na primer, reći da ste u kuhinji ukoliko ste mu potrebni. Najvažniji deo toga da ste na raspolaganju detetu jeste samo stanje uma. Dete oseća emocionalnu dostupnost.

9. Koristite indirektnu komunikaciju.

Deca se češće otvaraju u kolima, tokom šetnje, ili u mraku – u situacijama kada je ograničen kontakt očima. Ne zaboravite da su ovo dobre prilike da pričate sa detetom. Druga prilika za indirektnu komunikaciju je kada dođu detetovi prijatelji kod vas ili su sa vama u kolima. Samo ćutite i slušajte. Vaše dete zna da ste tu, naravno, ali je voljnije da tada priča nego da se direktno obraća.

10. Slušajte.

Ovo je najvažnije kako bi se dete otvorilo. Ne pričajte već slušajte. Reagujte na ono što dete priča kako bi znalo da ga razumete, ali nastavite da ćutite kako bi ono nastavilo da priča. Ako dete ne nastavi sa pričom možete da postavljate pitanja, ali zadržite saosećajan ton i trudite se da to ne liči na isleđivanje.

Izvor:www. superdete.com