Virusni gastroenteritisi su akutne, obično lake, ponekad febrilne bolesti kratkog toka ,uglavnom odojčadi i male dece, najčešće izazvane rota virusima.
Rota virusi i drugi virusi koji izazivaju dijareju rasprostranjeni su širom sveta. Ove bolesti su posle virusnih infekcija gornjih disajnih puteva najčešće bolesti kod dece .
Šta je rotavirus?
Rotavirus je jedan od najčešćih uzročnika proliva kod male dece. Obično se javlja kod beba u prvoj godini života, ali može da se javi i kasnije. Češći je kod beba koje ne sisaju, jer majčino mleko sadrži odbrambene supstance koje smanjuju rizik od rotavirusne infekcije. Rotavirus prosto zbriše ćelije koje se nalaze na površini creva (crevna sluznica), što potpuno onemogućava varenje. |
 |
Kako se prenosi?
Rezervoar virusa i izvor infekcije je čovek. Prenosi se fekalno-oralnim putem, direktnim kontaktom sa bolesnim detetom, obično prljavim rukama ili bočicama i cuclama. Često su odgovorni za pojavu epidemija proliva u dečijim kolektivima. Na koži ruku i na predmetia rota virusi dugo preživljavaju , tako da se vrlo brzo i lako mogu preneti sa obolelih ili kliconoša na zdrave osobe. Glavna sezona oboljevanja je zima i proleće.
Kako se manifestuje?
Vreme inkubacije virusnih gastroenteritisa je kratko i iznosi 1-4 dana. Bolest počinje naglo, neraspoloženjem, gubitkom apetita, bolovima u mišićima i tegobama u trbuhu. Ovome mogu nekad da prethode znaci prehlade. Povišenu temperaturu do 39C ima 50-60% obolelih. Pošto virus napada želudac i creva, dolazi do pojave povraćanja (koje može da izostane) i proliva, koji je dominantni znak crevne infekcije. Prolivastih stolica obično ima mnogo , često i više od deset dnevno, obilne su, tečne, često praćene crevnim grčevima i ne sadrže obićno primese krvi. Tegobe obično traju 2-6 dana. Ako se ne leči dete može da dehidrira zbog gubitka tečnosti i elektrolita iz organizma.
Kako se postavlja dijagnoza?
Osnovana sumnja na ovaj virus se postavlja posle pregleda bebe. Potvrda dijagnoze se dobija nakon jednostavnog laboratorijskog pregleda stolice na rotavirus. Sve se završi u roku od jednog do dva dana.
Kako se leči?
Lečenje se pre svega podrazumeva nadoknadu izgubljene tečnosti i elektrolita (rehidracija). Tok bolesti je najčešće povoljan i bolesnik se potpuno oporavlja relativno brzo, za nekoliko sati ili 4-6 dana. Što je dete manje, veća je verovatnoća da mu je potrebna intravenska korekcija dehidracije i poremećaja elektrolita (infuzija). Zato bebe često završe u bolnici, ali se posle par dana intravenske rehidracije uspešno oporavljaju. Sreća je da se oštećena crevna sluznica brzo i lako obnavlja, pa je i ozdravljenje deteta relativno brzo.
Nešto veće bebe mogu da prebole ovaj virus posle oralne rehidracije - nadoknade tečnosti odgovarajućim rastvorima, koje dete pije po sistemu: često, po malo.
Korekcija ishrane je drugi važan korak u lečenju ove neprijatne infekcije. Majčino mleko je najbolja dijeta, a ukoliko mama nije u mogućnosti da doji, daju se adaptirane mlečne formule koje ne sadrže mlečni šećer. Tako se sprečava pogoršanje proliva ( jer nesvareni šećer samo povećava broj prolivastih stolica ), ali i kupuje vreme da se oštećena crevna sluznica obnovi.
Da li su moguće komplikacije?
Jesu, ako se bolest ne dijagnostikuje na vreme, a naročito ako lečenje ne počne brzo. Tada beba može da izgubi mnogo tečnosti i važnih elektrolita (soli i minerala) što se zove dehidracija. Teška dehidracija je po život opasno stanje kod odojčadi i sasvim male dece, a naročito u prvim mesecima života jer može izazvati hipovolemijski šok.
Može li da se spreči rotavirusna infekcija?
Može, i to na tri načina.
Prvi je lična i kolektivna higijena - što sprečava širenje virusa, drugi je dojenje - koje (dokazano) smanjuje rizik od ove neprijatne infekcije, a treći je vakcinacija.
Duži niz godina, žive , atenuirane vakcine koje se koriste za aktivnu imunizaciju odojčadi uzrasta 6-24 nedelje života pokazale su se veoma efikasnim u prevenciji gastroenteritisa izazvanog Rotavirusom. Kod nas su registrovane vakcine Rotarix i Rotateq.
U mnogim zemljama ova vakcinacija sprovodi se u okviru redovne vakcinacije. Kod nas je ova vakcina preporučena, što znači da nije u obaveznom kalendaru vacinacije, ali se može dati po preporuci pedijatra ili na zahtev roditelja.
Daje se oralno u 2. doze počev od 6. nedelje života. Interval između 2. doze treba da bude najmanje 4 nedelje. Poželjno je da se imunizacija navrši do 16. nedelje života, najkasnije do 24 nedelje.
- izvor : Akutne infektivne bolesti-E.Dimić, J.Jovanović, www.pedijatar.co.rs |
 |
