home  
Nazad  
 
 
  ŠARLAH  
 

Šarlah je akutna infektivna bolest koja spada u grupu osipnih bolesti. Uzročnik je beta hemolitički Streptokok grupe A koji produkuje eritrogeni toksin. Streptokok grupe A izaziva streptokoknu gnojnu anginu, kao i infekcije kože-impetigo. Bakterija nekada proizvodi eritrogeni toksin koji je odgovoran za pojavu osipa i bolest se tada manifestuje kao šarlah.

 
 
 
 
Epidemiologija: Šarlah je široko rasprostranjena bolest svuda u svetu, ali se najčešće javlja u zemljama umerenog pojasa u sezoni jesen-zima-proleće među decom koja borave u kolektivima. Od šarlaha najčešće oboljevaju deca predškolskog i školskog uzrasta, ređe odojčad.
Rezervoar infekcije je čovek.
Izvor infekcije je nazofaringealni sekret obolele osobe, rekonvalescenta ili kliconoše.
Infekcija se prenosi aerogeno, kapljičnim putem , najčešće preko sluznice nazofarinksa, ali je moguće i preko rana, opekotina, genitalne sluzokože ili indirektno preko pribora za ličnu higijenu i predmeta.
Bolesnik je infektivan sve vreme bolesti. Zaraznost se smanjuje posle 10-og dana, u periodu oporavka. Kliconoše nekad i posle nekoliko meseci od bolesti mogu biti izvor zaraze.
 
Klinička slika
Inkubacioni period je kratak i obično traje 6h do 2-4 dana. Tokom ovog perioda dete je infektivno ali nema nikakvih simptoma bolesti.
Bolest prolazi kroz 3 jasno definisana stadijuma: inicijalni stadijum, osipni stadijum i stadijum rekonvalescencije.

Početni (inicijalni stadijum)
Bolest počinje naglo, obično iz punog zdravlja sa visokom temperturom (do 39-40C), gušoboljom i povraćanjam.  Dete je umorno, malaksalao, žali se na bolove u mišićima i zglobovima, oseća mučninu i povraća. Mogu se javiti i bolovi u trbuhu. Bolovi su obično lokalizovani u predelu slepog creva, što nalaz može usmeriti na pogrešnu dijagnozu.
Pri pregledu se uočava da je dete bledo, adinamično. Na sluzokoži ždrela vidi se izrazito crvenilo, tonzile (krajnici) su uvećane, crvene, često sa naslagama, jezik obložen, suv. Često postoji otok limfnih žlezda na vratu i bolna osetljivost pri pregldu trbuha. Ubrzan, mek puls, nizak pritisak.
Ovaj stadijum traje 24-36h, a zatim postepeno prelazi u sledeći.

Osipni stadijum
Dolazi do porasta temperature i pojačavanja simptoma iz prethodnog stadijuma. Prestaje povraćanje i javlja se najkarakterističniji znak bolesti OSPA.
OSPA se javlja na koži i sluzokoži. Prvo na vratu i širi se prema donjim ekstremitetima. Najčešće za 8-12h zahvata kožu celog tela.
Širi se veoma brzo tako da roditelji obično i ne mogu da zapaze postepeno širenje.
Ospa je makulo-papulozana, zrnasta na crvenoj osnovi. Koža je kao naježena, suva grupa, rapava.
Ospa štedi lice, dlanove i tabane.
Najintenzivnija je na pregibima. Mogu se javiti kao crvene brazde na velikim pregibima.
Ospa je praćena lakim svrabom.
Povlači se istim redom kojim je i izbijala, vrlo brzo, za nekoliko sati.
Dete ima zažareno lice, pretežno obraze, a oko usana je izraženo bledilo. Usne su rumene, suve, ispucale, ždrelo jarko crveno, a na mekom nepcu može biti prisutan zrnasti šarlahni enantem (promene na sluzokoži usne duplje slične promenama na koži).
Osipni stadijum traje 5-7 dana, zatim bolest ulazi u stadijum rekonvalescencije.

 

Stadijum rekonvalescencije (oporavka)
Dolazi do pada temperature i prestanka simtoma bolesti, ali se vide promene koje šarlah ostavlja posle povlačenja. Obično nakon 7. dana može se javiti malinast jezik, zbog ljuštenja površnih slojeva epitela jezika. Na koži celog tela može biti izraženo perutanje do 3 nedelje od početka bolesti. Perutanje je različitog intenziteta, na licu fino sitno, po telu krupnije, a na dlanovima i tabanima krupno ljuštenje. Na osnovu ovih znakova bolesti nekad se retrogradno može postaviti dijagnoza.

Šarlah najčešće protiče pod klasičnom kliničkom slikom, kao lakši oblik. Varijacije obično postoje na račun ospe, koja može biti atipična ili veoma diskretna. Teški oblici šarlaha, sa brzim napredovanjem koji dovode do kardiovaskularnog kolapsa i smrti, danas se retko javljaju.

Komplikacije mogu biti:
- bakterijske (gnojne angine izazvane različitim bakterijama, upala srednjeg uha, upala limfnih čvorova na vratu, upla pluća, sepsa)
- toksične komplikacije koje su posledica dejstva eritrogenog toksina, nastaju rano i prolaze obično bez posledica (zapaljenje bubrega-nefritis, zapaljenje miokarada srca-miokarditis, zapaljenje zglobova šaka i ručja i sitnih zglobova stopala);
- tokso-alergijske komplikacije u čijem nastanku ulogu imaju imuno-alergijski mehanizmi, kada dolazi do stvaranja autoantitela. Nastaju posle 20-og dana bolesti i zahvataju različite organe. Najčešći je poststreptokokni akutni glomerulonefritis (zapaljenje bubrega) – malaksalost, tupi bol u predelu bubrega, bledilo lica, otok kapaka, otok gležnjeva, smanjena količina mokraće, mutna mokraća izgleda čađi. Pregledom mokraće nalaze se u mokraći proteini, krv, cilindri i leukociti. može biti povišen i krvni pritisak.  Pozni šarlahni reumatoid (zapaljenje zglobova) obično oko 20-og dana bolesti, zahvata velike zglobove, prisutni su bol, otok, crvenilo, ograničena pokretljivost i sl. promene prolaze za 5-7 dana uz odgovarajuću terapiju. Reumatska groznica- stanje koje može dovesti do zapaljenskog procesa na srcu, zglobovima, mozgu i koži, a nastaje kao posledica izmenjene reakcije našeg imunog sistema koji napada strukture određenih organa i izaziva zapaljenje. Povišena temperatura, artritis (otečeni bolni zglobovi, čvorići u predelu zglobova), osip, simptomi zatajenja srca( nedostatak vazduha, bolovi u grudima, ubrzan rad srca, slabst malaksalost) ili horea tj. nekontrolisani pokreti određenih delova tela.

Dijagnoza šarlaha postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, epidemioloških podataka i uz pomoć laboratorijskih nalaza. Za brzu dijagnostiku može se koristiti bris i brzi test na streptokok. Kada se radi bris ždrela i bakteriološka kultura duže se čeka nalaz, ali je precizniji nego brzi test. Negativan brzi test , kao ni bris ne isključuje dijagnozu. ASTO titar je povišen. U laboratorijskim nalazima obično postoje povišene vrednosti leukocita, može postojati i anemija zbog povećanog razaranja eritrocita. Pregled mokraće se preporučuje radi otkrivanja ranih ili kasnih komplikacija šarlaha.

Lečenje
Medikamentozna terapija podrazumeva primenu penicilinskih antibiotika u trajanju od 10 dana, kod svih oblika šarlaha. U slučaju preosetljivosti na penicilin mogu se dati antibiotici iz grupe makrolida. Pored ovoga potrebna je adekvatna rehidracija i korekcija acidobaznog statusa kada je to potrebno. U težim slučajevima, obično kod toksičnih komplikacija nekad je potrebna primena kortikosteroida.
Higijensko-dijetetski režim podrazumeva izolaciju i ležanje u postelji za vreme lečenja. U ishrani ograničiti unos začina i soli. Povratak u kolektiv se preporučuje po završetku antibiotske terapije i dobijanju negativnog brisa.

Prevencija Ne postoji vakcina protiv šarlaha. Najbolji način da zaštitimo sebe i druge i sprečimo širenje bolesti je dobra higijena ruku, higijena prostora i predmeta za svakodnevnu upotrebu i ličnu higijenu. često provetravanje prostorija. Ruke treba prati često, sapunom i vodom najmanje 20 sekundi. To je naročito važno nakon kijanja i kašljanja, prilikom pripreme hrane i jela. Iskorišćene maramice baciti u smeće. Dobro prati čaše, tanjire, pribor za jelo, naročito ako ih je koristio neko bolestan. Ne koristiti zajedničke peškire i druge predmete za ličnu higijenu i slično.

  dr Jelena Šarac spec.pedijatrije
izvor: Akutne infektivne bolesti - Jovanović, Dimić; CDC-Center for disease control and prevention
 
Copyright  © 2013-2023. Specijalistička pedijatrijska ordinacija Dr Šarac