Zarazne bolesti su oduvek ljudima predstavljale veliku pretnju. U ne tako davnoj prošlosti teške epidemije kolere, kuge, tuberkuloze, španske groznice i velikih boginja odnele su veliki broj života, kako mladih ljudi, tako i starijih.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je polovina svetske populacije u riziku od zaraznih bolesti - a da od njih godišnje strada 17 miliona ljudi.1 Za 20 sekundi, koliko Vam je potrebno da pročitate ovaj članak, 11 ljudi u svetu će stradati od neke zarazne bolesti.
Svakodnevno dolazimo u kontakt sa brojnim izazivačima zaraznih bolesti. Neki od njih mogu prouzrokovati ozbiljne bolesti, oštećenja organizma, dok neki mogu biti i fatalni.
Jednu od najefikasnijih metoda sprečavanja zaraznih bolesti predstavlja vakcinacija. Zahvaljujući primeni vakcina – godišnje se spasi više od 3 000 000 ljudskih života i spreči invaliditet (izazvan dečijom paralizom) kod oko 750 000 dece. 2
Vakcinacija se smatra jednim od najvećih medicinskih dostignuća 20. veka, a njenom primenom je spašeno više života nego bilo kojom drugom medicinskom intervencijom u istoriji.
Vakcinacija se sa visokom efikasnošću primenjuje u suzbijanju bolesti kao što su besnilo, difterija, tetanus, žuta groznica, poliomijelitis, male boginje, zauške, rubeola i hepatitis B, a sistemskom vakcinacijom iskorenjene su mnoge smrtonosne zarazne bolesti (npr. velike boginje).
U prošlosti, zaštita od zaraznih bolesti vakcinacijom uglavnom je bila usmerena prema deci. Danas se vakcinacija koristi kao najdelotvornija zaštitna mera protiv određenih zaraznih bolesti u svim starosnim grupama.
Sprečavanje pojave zaraznih bolesti (imunoprofilaksa) sprovodi se na dva načina, aktivno i pasivno. Aktivna imunoprofilaksa je postupak koji nazivamo vakcinacija, a kojim se organizam podstiče da sam razvije specifičnu odbranu prema određenoj zaraznoj bolesti. Pasivna imunoprofilaksa je postupak kojim se organizam privremeno štiti od određene infekcije davanjem gotovih zaštitnih antitela (serum ili tzv. imunoglobulini). Budući da su zarazne bolesti česte i mogu biti veoma opasne, vakcinacija ima veliki značaj u redukciji oboljevanja i sprečavanja njihovog širenja.
Jedno od značajnih dostignuća u razvoju vakcina jesu i kombinovane vakcine jer omogućavaju istovremeno vakcinisanje protiv više zaraznih bolesti. Njihova primena kod dece pojednostavljuje primenu i smanjuje broj vakcina koje dete prima tokom jedne posete lekaru. Kod odraslih, za određene vakcine razvijene su i tzv. brze šeme vakcinacije kojima je moguće postići zaštitu prilikom iznenadnih putovanja u zemlje u kojima je veći rizik od određenih zaraznih bolesti.
Razvojem nauke, pogotovo imunologije, vakcine su danas na vrhuncu razvoja i svakog dana moguće je zaštititi se od sve većeg broja zaraznih bolesti, ali i protiv nekih vrsta karcinoma. |
