Senzorna integracija je proces organizacije senzacija iz sopstvenog tela i okruženja u cilju adaptacije.
Da bi se odvijala optimalno neophodna je: dobra senzorna registracija, orijentacija i pažnja, interpretacija informacija, organizacija i krajnje izvršenje odgovora.

Senzorna stimulacija tokom kritičnog perioda ubrzo nakon rođenja od suštinskog je značaja za uspostavljanje mreža u mozgu koje „preslikavaju“ senzacije i omogućavaju razvoj normalnog ponašanja. Nalazi novijih istraživanja sugerišu da je moguće da postoji rani kritični prozor za razvoj interneurona kod ljudskih beba radi uspostavljanja zdravih senzornih odgovora u odraslom dobu.

Znaci teškoća obrade senzornih informacija su: prekomerni plač i razdražljivost, teškoće u umirivanju, hranjenju, nedovoljna budnost, povijena leđa u sedećem položaju, izbegavanje društvenih interakcija (sa decom/odraslima), izbegavanje dodira, ne vole da se kupaju, ne vole da im se menja pelena, odeća, ne vole ljuljanje ili kretanje, ne vole da budu u položaju na stomaku.

Istraživači i kliničari razvojane psihologije, radne/fizikalne terapije i razvojne pedijatrije su pokušali da identifikuju „tipove“ novorođenčadi iz različitih referentnih okvira uključujući temperament, senzornu obradu ili perspektivu neuroponašanja.
Ova studija je ispitala u kojoj meri široko korišćene, najsavremenije procene odojčadi, iz ove tri discipline, pokazuju jedinstvene karakteristike ponašanja beba (upitnik za rani temperament odojčadi EITQ, senzorni profil novorođenčadi ISP, i NICU neurobihevioralna skala NNNS) na uzorku od 100 zdrave odojčadi starosti mesec dana. Svrha procene odojčadi je da se identifikuju rizične bebe i pruže usluge rane intervencije zasnovane na dokazima u cilju promocije pozitivnog razvoja beba i zdravih odnosa između roditelja i beba.

Istraživanje INTEGRATIVNOG MODELA PONAŠANJA ODOJČETA: kakav je odnos između temperamenta, čulne obrade i razvoja ponašanja? Iako ove tri discipline psihologija, radna/fizioterapija i razvojna pedijatrija različito gledaju na ponošanje novorođenčadi, teorijski koncepti koji se koriste u svakoj od ovih disciplina mogu biti povezani.
Senzorna obrada je zanemarena oblast procene novorođenčadi u razvojnoj psihologiji ili pedijatriji, a ponašanja povezana sa senzornom obradom u ovim disciplinama se često tumače kao temperament. Jedan od primera je izvijanje bebe glavom u nazad tokom nege ili držanja u naručju se tumači kao razdražljivost a ne kao pokazatelj teškoće u obradi vestibularnih informacija. Varijacije u mišićnom tonusu i kvalitet pokreta povezani su sa taktilnom i vestibularnom obradom novorođenčadi. Integrisani koncept temperamenta, senzorne obrade i neuroponašanja pruža široko i
novo tumačenje ponašanja beba i otvara mogućnosti za posebno prilagođenu procenu i intervencije koje podržavaju emocionalnu regulaciju odojčadi i dece.
Prematurusi (prevremeno rođena deca) često imaju poteškoće senzorne integracije što može dodatno da utiče na kvalitet interakcije roditelja i bebe. Teškoće senzorne integracije kod prematurusa se ispoljava posebno u taktilnom i vestibularnom sistemu, okulomotornoj koordinaciji.
Prematurusi često doživljavaju intezivne i bolne tretmane tokom hospitalizacije koji mogu ograničiti i uticati na prirodu njihovog reagovanja na okruženje (auditivna ili taktilna hipersenzitivnost). Kod visokorizične novorođenčadi teškoće u samoregulaciji su najčešći znak nekog problema, a poboljšanje regulacije jedan od prvih znakova oporavka. Deca urednog razvoja takođe mogu da imaju ovaj problem.

DISREGULACIJA – nesposobnost da se održi samoregulacija nastaje zbog senzornog preopterećenja
Reakcije „bori se/beži ili se zamrzni“ na senzorno preopterećenje se pogrešno poistovećuje sa klasičnom situacijom napada besa kojim dete „traži pažnju“. Nastaje zbog nemogućnosti da se nosi sa novim ili izazovnim situacijama, teškoćama sa tranzicijama, nedostatkom sna ili premorom, potrebom za hranom ili zbog prekomernog unosa hrane, promenom rutina. Poteškoće u senzornoj obradi utiču na društveni, kognitivni i senzomotorni razvoj i mogu ometati koregulaciju tokom interakcije roditelja i beba. Deca koja imaju teškoće u organizaciji senzacija iz vlastitog tela ali i okoline razvijaju karakteristične bihevioralne obrasce koji mogu da ometaju njihovu sposobnost da istražuju i formiraju veze povezanosti . Oni mogu da ne razviju širok obim i dubinu emocionalnog izražavanja koji je odgovarajući za njihov uzrast ili mogu da pokažu neobične obrasce anksioznosti koja može biti praćena senzorno-modulacijskim poremećajima .

INTERVENCIJA - OVLADAVANJE SVAKODNEVNIM RUTINAMA – kroz standardne situacije hranjenja, menjanja pelena i spavanje roditelji pomažu detetu u prevazilaženju teškoća senzorne integracije.
Konzistentan, predvidljiv i struktuiran dnevni raspored rutina pomaže deci u samoregulaciji. Rutine govore detetu kada tranzicija počinje što mu omogućva da predvidi šta će se sledeće dogoditi da može da se prilagodi nadolazećim senzornim promenama.
Predviđanje događaja obezbeđuje detetu da iz reaktivnog pređe u svrsishodno ponašanje što mu pomaže da se uspešnije nosi sa promenama i senzornom uznemirenošću. Izloženost senzornim inputima mora da odgovara regulatornim potrebama deteta prema tome kako se one menjaju tokom dana kao i na osnovu odgovora koji se dobija u odnosu na različite funkcionalne kontekste Intervencija zasnovana na rutinama se znatno oslanja na komunikaciju između stručnjaka i porodice, a koordinacija tokom razgovora je od suštinske važnosti.
Efekti senzacija na sveopštu organizaciju je promenljiv, ni jedan input ne može uvek da deluje smirujuće, pobuđujuće ili da dovede do organizacije. Odrasli, roditelji i praktičari koji su uključeni u detetove senzorne potrebe treba da poznaju vizuelne, auditivne, vestibularne, taktilne, oralno-motorne i proprioceptivne inpute i njihove potencijalne efekte. U aktivnostima sa detetom treba pažljivo posmatrati detetove individualne odgovore na svaku od senzacija.
Ako senzorni problemi postoje i nakon prve godine i pri tom imaju značajan uticaj na svakodnevno funkcionisanje moguće je postavljanje dijagnoze PSO (Poremećaj senzorne obrade) nakon treće godine života deteta.