|
Kada se dete rodi jedno od prvih medicinskih postupaka koji će doživeti je injekcija vitamina K.
Ovaj postupak je standardna praksa u većini zemalja u svetu, a njegov cilj je da spreči potencijalno smrtonosno krvarenje kod novorođenčadi.
Zahvaljujući ovom postupku, slučajevi hemoragijske bolesti novorođenčadi gotovo su iskorenjeni u zemljama koje ga redovno sprovode.
|
 |
Zašto deca trebaju vitamin K na rođenju?
Vitamin K ima ključnu ulogu u zgrušavanju krvi.
Nedostatak K vitamina može dovesti do razvoja hemoragijske bolesti novorođenčeta. To je stanje koje može prouzrokovati unutrašnja i spoljašnja krvarenja, uključujući i ona najteže u mozgu. Kao posledica toga mogu ostati trajne posledice ili može doći do smrti..
Bez dovoljno K vitamina ne mogu se aktivirati supstance potrebne za zgrušavanje krvi (to su vitamin K zavisni faktori koagulacije) kao što su faktor koagulacije II, VII, IX i X. Baš zbog toga što pomaže u koagulaciji krvi, odnosno zgrušavanju, ovaj vitamin je i dobio naziv vitamin K.
Hemijski to je derivat 2-methil-1,4-naftokinona i nalazi se u oblicima K1 (filokonon ili fitomenadion) koga ima prirodno u zelenom povrću i K2 (menakinon), koga stvaraju bakterije u crevima. U organizmu ne postoje veće zalihe K vitamina.
Kod novorođenčadi postoji nizak nivo vitamina K iz više razloga:
- Zbog slabog prenosa K vitamina kroz placentu - tokom trudnoće vitamin K ne prolazi lako iz majčinog organizma u fetus, što znači da se dete rađa s vrlo malim zalihama ovog vitamina. Praktično ga nemaju.
- Zbog nerazvijene crevne flore - Vitamin K se u telu sintetiše pomoću crevnih bakterija, a digestivni sistem novorođenčeta još nije naseljen tim mikroorganizmima.
- Majčino mleko sadrži male količine vitamina K - Dojene bebe su zbog toga posebno izložene riziku. U adaptiranim formulama imamao dodat K viatmin u odgovarajućoj količini.
Zbog svega navedenog bez dodatnog unosa vitamina K novorođenčad su pod povećanim rizikom od razvoja hemoragijske bolesti.
Bolest se može javiti u tri oblika:
- Rani oblik – javlja se u prvih 24 sata i povezan je sa nekim lekovima koje je majka uzimala tokom trudnoće, kao što je antikoagulansi (Varfarin), antikonvulzivi i antituberkulozna terapija. Ova krvarenja su obično u koži, mozgu ili trbuhu.
- Klasični oblik – pojavljuje se između 2. i 7. dana života i mogu se javiti krvarenja iz pupka, nosa, kože ili digestivnog trakta.
- Kasni oblik – se može javiti između 2. i 12. nedelje života. Ovo je najopasniji oblik, jer često dovodi do intrakranijalnog krvarenja (krvarenja u mozgu) i može imati teške posledice po dete ili dovesti do smrti.
Primena K vitamina
Vitamin K se novorođenčadi daje u obliku intramuskularne injekcije (1 mg fitomenadiona, sintetičkog oblika vitamina K1 koji je identičan prirodnom obliku).
Svako novorođenče dobija 1 mg vitamina K1 INTRAMUSKULARNO odmah po rođenju (0,5 mg za prevremeno rođenu decu).
Kod odojčadi NA PRIRODNOJ ISHRANI preporučuje se produžena profilaksa PERORALNIM unosom 25 mcg vitamina K1 dnevno od početka 2. do kraja 12. nedelje (3. meseca) života. Ova profilaksa se preporučuje naročito kod prevremeno rođene dece, produžene neonatalne žutice , primene antibiotika (kod majke ili deteta). U nekim zemljama pa i Srbiji preporuka je za svu novorođenčad na prirodnoj ishrani.
U nekim slučajevima roditelji mogu insistirati na oralnoj primeni. Samo oralna primena K vitamina se uglavnom ne preporučuje jer je slabije efektivna, zahteva primenu višestrukih doza više meseci da bi se postigao isti efekat kao i primena jedne muskularne doze.
Nuspojave su izuzetno retke i obično se svode na blage lokalne reakcije na mestu uboda, poput crvenila ili osetljivosti.
U svetu se injekcije vitamina K daju od 1960. god
Jesu li injekcije vitamina K sigurne?
U javnosti se povremeno pojavljuju dezinformacije o štetnosti ove injekcija K vitamina, što može izazvati strah i sumnju kod roditelja.
Najčešći razlozi odbijanja profilakse vitaminom K su mišljenje da je to neprirodan i suvišan postupak, višestruko povećanje koncentracije vitamina K, bojazan od kancerogenog efekta, toksičnost preparata vitamina K i bo l.
Sigurnost vitamina K potvrđena je brojnim naučnim istraživanjima. Devedesetih godina pojavile su se tvrdnje o mogućoj povezanosti vitamina K s povećanim rizikom od raka, ali kasnije su opsežne studije jasno pokazale da takva veza ne postoji. Danas je ovaj mit naučno opovrgnut
Još jedna dezinformacija o vitaminu K koji se daje novorođenčadi je i to da sadrži aluminijum u količinama većim od dozvoljenih. Konakion, vitamin K proizvođača Roche ili drugih, koji se kod nas uglavnom koristi od pomoćnih sastojaka ne sadrži aluminijum niti njegove spojeve – lista pomoćnih sastojaka obuhvata vodu za injekcije, lecitin i pufere (glikolnu kiselinu, hlovodoničnu kiselinu i natrijum-hidroksid – svi ovi sastojci su u količinama u ampuli bezopasni). Injekcije K vitamina ne sadrže živu, niti njene derivate.
Hemijski sastav injekcije vitamina K: Aktivna materija: Vitamin K1 (fitomenadion) i Pomoćni sastojci: Variraju zavisno od proizvođača, ali mogu uključivati emulgatore, konzervanse poput benzil alkohola i uljnu bazu za bolju apsorbciju, jer je vitamin K rastvorljiv u mastima i uljima.
Primena injekcije K vitamina po rođenju je bezbedna metoda kojom se skoro u potpunosti eliminiše mogućnost pojave po život opasnih krvarenja kod novorođenčeta.
|
|
